Ruskim leopardima su stavljene ogrlice

Dalekoistočni leopardi kojih je na Zemlji ostalo svega nekoliko desetina sad će biti pod stalnim posmatranjem naučnika-ekologa. Grabljivcima koji nestaju, a žive na teritoriji nacionalnog parka „Leopardovij“ u Primorju stavljene su satelitske ogrlice.

Dalekoistočni leopard je najređa od svih sačuvanih podvrsta leoparda. Predstavlja ga jedina populacija koja je ostala na Dalekom istoku, a čiji broj je po najoptimističkijim računicama oko 30 individua. Još desetak šarenih mačaka živi na kineskoj teritoriji. Zato nema ničeg čudnog u tome što očuvanju ove divlje životinje naučnici posvećuju posebnu pažnju. I ovde je jedna od glavnih mera monitoring. Ipak, nije baš jednostavno pratiti leoparda: to je vrlo oprezna mačka koja se vešto krije od radoznalih očiju. Da bi se rešio problem naučnici postavljaju specijalne zamke na stazama kojima grabljivci mogu prolaziti. Kad se životinja uhvati u nju, ona se uspava injekcijom i stavlja joj se specijalna ogrlica. U nju su ugrađeni satelitski predajnici, što omogućava da se tri puta dnevno dobijaju podaci o lokaciji leoparda i što naučnicima pruža veće mogućnosti za njihovo proučavanje, objašnjava Larisa Ovčinikova – izvršni direktor Ruskog geografskog društva (RGD) uz čiju podršku se realizuje Program za proučavanje i očuvanje leoparda.

Na teritoriji Usurijskog nacionalnog parka planirano je da se napravi rasplodnik kako bi se pratilo rađanje leoparda. Treba obezbediti uslove u kojima bi oni mogli češće da donose potomstvo, a zatim da se podmladak pušta u prirodu. Radi se o tome što ženka leoparda nije preterano plodna: mladunci se rađaju jednom u dve godine. A preživljavaju samo jedan-dva maksimum. Ovo se u mnogome objašnjava time što je areal obitavanja leopada jako narušen, ističe Larisa Ovčinikova.

Ranije je to bio prilično velik deo Primorske pokrajine Rusije i severoistočna Kina. A u poslednje vreme je areal smanjen, što je povezano s uništavanjem životne sredine zbog požara, izgradnje puteva i opšte izgradnje. Sve to vodi ka tome da se uništava glavni izvor hrane leoparda – divokoza, dakle, smanjuje se teritorija obitavanja našeg dalekoistočnog leoparda.

Trenutno se razmatra pitanje povećanja površina na kojima žive leopardi. Između ostalog, uskoro će se pojaviti Nacionalni park, koji će objediniti nekoliko dalekoistočnih nacionalnih parkova, saopštila je Larisa Ovčinikova.

Pretpostavlja se da ćemo kad osnujemo ovaj Nacionalni park moći da promenimo svu strategiju očuvanja dalekoistočnog leoparda. Kao prvo, povećaće se zona njegovog obitavanja, biće stvoren nov pristup očuvanju ovog grabljivca čuvanjem šuma kao sredine njegovog obitavanja. Plus, vrlo je važan i rad sa stanovništvom. Zato što treba imati na umu da postoje lovokradice – ljudi koji svesno ubijaju leoparde. I ovde je vrlo važna preventivna mera kao što je propaganda zaštite ove životinje.

Ne nalaze se samo leopardi u vidnom polju ruskih ekologa. Već više od godinu dana RGD realizuje program za očuvanje retkih životinjskih vrsta. Osim dalekoistočnog leoparda pod budnom pažnjom naučnika su i amurski tigar, i beli medvedi, i snežni leopardi polarni delfin. „Nadamo se da su to samo prvi koraci, - kaže izvršni direktor RGD. – Kasnije će se program širiti.“.