Kome se to ceri „Bin Ladenova lobanja“? Zapad je desetogodišnjicu terorističkih akata u SAD dočekao krunisanjem „Al-Kaide“ u Severnoj Africi

 Decenija otkako je u SAD 11.09.2001. godine došlo do terorističkih napada – to je dobar povod da se zamislimo o lekcijama koje su ti napadi doneli i posledicama tih događaja kako za Ameriku, tako i za ceo svet. Jer rat protiv terorizma koji je objavio tadašnji predsednik Džordž Buš Mlađi, poslednjih godina ne samo da se nije završio, već je i u kvalitetu dobio drugačiji karakter. Ako je vojnu operaciju protiv režima talibana u Avganistanu, koju su započeli SAD i NATO, uz natezanje, bilo moguće okvalifikovati kao adekvatan odgovor inspiratorima i sponzorima terorizma, docnije akcije zapadnih snaga nisu imale ništa zajedničko ni sa proganjanjem terorista, ni sa osvetničkim operacijama – ali su zato dobile očigledne crte borbe za novo prekrajanje sveta – borbe u kojoj su se međunarodne terorističke strukture prirodno pretvorile iz neprijatelja Amerike i Zapada u njihove glavne saveznike.

Tačno pred desetu godišnjicu terorističkih akcija SAD i NATO su podnele izveštaj o novoj vojnoj pobedi – o zauzimanju Tripolija od strane libijskih opozicionara. Predstavnik NATO, pukovnik Rolan Lavua, je pozdravio odluku Nacionalnog prelaznog saveta Libije „da centre za donošenje odluka prenese u glavni grad“, jer je to „demonstriralo liderstvo Nacionalnog prelaznog saveta i njegovu sposobnost da pristupi koordinaciji za pružanje potrebnih usluga stanovništvu“. (1) A u Vašingtonu nisu zaboravili da naprave otvoren reverans prema regionalnim komšijama Libije. Sekretar za štampu Stejt departmenta Viktorija Niland je posebno podvukla da su Tunis, Egipat i Alžir radili na regulisanju problema koji su bili u vezi sa libijskim konfliktom „mnogo meseci, i mi smo zajedno radili sa njima, i oni nastavljaju da rade sa UN na pitanjima granične kontrole i izbeglica“ (2).

Međutim, i gospodin Lavua, i gospođa Niland su se očigledno postideli da bi pozdravili glavnog saveznika Zapada u libijskoj kampanji –„Al-Kaidu“. Jer je upravo ona, zajedno sa „Libijskom islamskom borbenom grupom“, sa kojom se ujedinila 2007. godine, postala pravi pobednik te kampanje u zemljama islamskog Magreba“. Predstavnik te ujedinjene grupe, Abdel Hakim Belhadž, je komandovao odredima pobunjenika koji su jurišali na prestonicu, a zatim je postavljen za glavnu osobu u Vojnom savetu Tripolija. (3) Kako su priznali sami aktivisti „Libijske islamske borbene grupe“ oni su poslednjih godina stalno sarađivali sa „Al-Kaidom“, mada su smatrali da ideje Osame bin Ladena nisu sasvim realne, te su bili više okrenuti lideru pokreta „Taliban“, muli Omaru. (4)

Prema podacima UN „Libijska islamska borbena grupa“ je bila u vezi i sa alžirskim i marokanskim islamistima, između ostalog i sa organizatorima terorističkih akata iz 2003. godine, izvršenih u Kazablanki, i usmerenih protiv zapadnih građana. Osim toga, navedena organizacija predstavlja neposrednu pretnju za zemlje Zapadne i Južne Evrope. Ona raspolaže razgranatom mrežom ćelija u državama, kakve su Španija, Italija i Francuska. A stvarno postavljenje njenih ljudi na vlast u Libiji će teroristima omogućiti da međunarodnim organizacijama koje se spremaju da se pozabave posleratnom obnovom Libije, diktiraju svoje uslove, između ostalog i političke, i finansijske. Osim toga, tajni zajednički scenariji u Avganistanu i ostalim regionima u kojima postoje konflikti, koje su do sada zajedno vršili CIA i „Al-Kaida“, omogućuju da se pretpostavi da će SAD pokušati Belhadža i njegove istomišljenike da iskoriste za nove podrivačke operacije na prostoru „Velikog Bliskog Istoka“, proglašenog od strane Džordža Buša Mlađeg, između ostalih zemalja i u Siriji i u Iranu.

Gorka ironija sudbine: u vreme kada su Belhadževi ratnici u ime Nacionalnog prelaznog saveta Libije „prenosili centre za donošenje odluka u glavni grad“, političari i diplomate su u susednom Alžiru zvonili na uzbunu zbog sve veće pretnje od terorizma. Predstavnici zemalja severnoafričkog regiona, koji su se sastali na konferenciji, kao i UN i ostale međunarodne organizacije na njoj, konstatovali su da postoje „nove pretnje u oblasti bezbednosti u zoni sahela (tropske savane u Africi) i Sahare, koje se pojavljuju zbog oružanog konflikta u Libiji, jer je on doveo do aktiviranja prometa oružja i premeštanja ljudskih tokova po regionu“. Prema podacima eksperata, „„Al-Kaida“ u zemljama islamskog Magreba“ sada deluje na teritoriji koja zahvata 8 miliona kvadratnih kilometara, i obuhvata teritoriju ne samo Alžira i Maroka, već i Nigera, Malija i Mavritanije. Prema rečima ministra za inostrane poslove Malija, Sumejlu Bubejea, postoji realna pretnja da će čitava zona sahela, koja obuhvata i Senegal, Mavritaniju, Mali, Burkinu Faso, Niger, Nigeriju, Čad, Sudan i Eritreju „postati ratna zona“. (5) Isto upozorenje je došlo i od Bubejeovog kolege iz Nigera – Mohameda Bazuma. On je izjavio da „posledice krize u Libiji za afričku zonu sahela i Sahare postaju sve primetnije kako u region stiže sve više naoružanih ljudi, oružja i transpornih sredstava, koji su bili korišćeni u libijskom konfliktu“. Boravak tih ljudi u afričkoj zoni sahela i Sahare može najozbiljnije da pogorša bezbednosnu situaciju“ – upozorio je nigerski ministar, pošto je još i podvukao da on misli na predstavnike svih strana u libijskom konfliktu. (6)

Čak je i Žil de Kerhov, koordinator napora za borbu sa terorizmom u Evropskom savezu, bio prinuđen da prizna da je haos u Libiji „„Al-Kaidi“ omogućio da u zemljama islamskog Magreba“ dobije mogućnost za pristup novim vrstama oružja, uključujući „rakete „zemlja-vazduh“, što predstavlja izuzetnu opasnost jer takve rakete predstavljaju rizik za avione koji su u vazduhu.“ (7)

Kod ovakvog razmeštaja „borbe sa terorizmom“ jedino što Evropljani mogu da očekuju - to su nove terorističke akcije. I usput da prismaču kašu koju su zakuvali američki „borci sa terorizmom“ – na Kosovu.Jer je još početkom 1998. godine, kada se kosovski konflikt tek razbuktavao, a Vašington još nije imao jedinstveno mišljenje o tome, šta su prioriteti SAD u toj srbskoj pokrajini, tadašnji specijalni predstavnik predsednika Bila Klintona na Balkanu, Robert Gelbard, javno izgovorio da „Armija za oslobođenje Kosova“ bez i malo sumnje predstavlja terorističku grupu“. (8) Međutim, nešto docnije te iste godine, samo nekoliko meseci pre početka agresije NATO na Jugoslaviju, Stejt department je AOK isključio iz spiska terorističkih grupa, a američke tajne službe su sa njom ustanovile tesne veze. (9) Francuska je krajem 1998. godine, pod pritiskom SAD i Velike Britanije, takođe isključila AOK iz svojih terorističkih spiskova. (10) Kako je u maju 1999. godine pisalo u novinama „Vašington tajms“, bez obzira što AOK „finansira rat prodajom heroina“, i što su njeni pripadnici „i 1998. godine bili teroristi, - „sada su, iz političkih razloga, oni postali borci za slobodu“. (11)

„Priča o otme, kako je ratnik iz „Al-Kaide“ postao glavni libijski vojni načelnik u Tripoliju, razrušenom ratom, sigurno će da potrese (ko zna po koji put) kraljevinu krivih ogledala koja se zove „rat sa terorom“, kao i da kompromituje vrlo pažljivo razrađenu propagandu NATO o „humanitarnoj“ intervenciji u Libiji“ – dalo je ovih dana pravedan zaključak hongkonško izdanje „Ejra tajms“ i zaključilo: „Od 11. septembra je prošlo 10 godina. Sada je jako lako da se zamisli kako se sa dna Arapskog mora, zagledana u budućnost, ceri nekakva polurazvaljena lobanja“. (12) Slikovitije zaista ne možeš reći…

Primedbe:

(1) https://www.nato.int/cps/en/natolive/opinions_77480.htm

(2) https://www.state.gov/r/pa/prs/dpb/2011/09/171804.htm#LIBYA

(3) How al-Qaeda got to rule in Tripoli // Asia Times, 30.08.2011

(4) Mujahid to Activist: An Interview with a Libyan Veteran of the Afghan Jihad Spotlight on Terror // The Jamestown Foundation. Vol. 3. № 2. May, 2005

(5) AFP071338 GMTSEP11

(6) ITAR-TASS 07.09.2011 20:34

(7) AFP071338 GMTSEP11

(8) https://rpc.senate.gov/releases/1999/fr033199.htm

(9) Gibbs D.N. First do no Harm: Humanitarian Intervention and the Destruction of Yugoslavia. Vanderbilt University Press, 2009. P.181

(10) Reveron D.S., Murer J.S. Flashpoints in the War on Terrorism. Routledge, 2006. P.82

(11) KLA Finances War with Heroin Sales // Washington Times, 03.05.1999

(12) How al-Qaeda got to rule in Tripoli // Asia Times, 30.08.2011

Petar Iskenderov,