Коме се то цери „Бин Ладенова лобања“? Запад је десетогодишњицу терористичких аката у САД дочекао крунисањем „Ал-Каиде“ у Северној Африци

 Деценија откако је у САД 11.09.2001. године дошло до терористичких напада – то је добар повод да се замислимо о лекцијама које су ти напади донели и последицама тих догађаја како за Америку, тако и за цео свет. Јер рат против тероризма који је објавио тадашњи председник Џорџ Буш Млађи, последњих година не само да се није завршио, већ је и у квалитету добио другачији карактер. Ако је војну операцију против режима талибана у Авганистану, коју су започели САД и НАТО, уз натезање, било могуће оквалификовати као адекватан одговор инспираторима и спонзорима тероризма, доцније акције западних снага нису имале ништа заједничко ни са прогањањем терориста, ни са осветничким операцијама – али су зато добиле очигледне црте борбе за ново прекрајање света – борбе у којој су се међународне терористичке структуре природно претвориле из непријатеља Америке и Запада у њихове главне савезнике.

Тачно пред десету годишњицу терористичких акција САД и НАТО су поднеле извештај о новој војној победи – о заузимању Триполија од стране либијских опозиционара. Представник НАТО, пуковник Ролан Лавуа, је поздравио одлуку Националног прелазног савета Либије „да центре за доношење одлука пренесе у главни град“, јер је то „демонстрирало лидерство Националног прелазног савета и његову способност да приступи координацији за пружање потребних услуга становништву“. (1) А у Вашингтону нису заборавили да направе отворен реверанс према регионалним комшијама Либије. Секретар за штампу Стејт департмента Викторија Ниланд је посебно подвукла да су Тунис, Египат и Алжир радили на регулисању проблема који су били у вези са либијским конфликтом „много месеци, и ми смо заједно радили са њима, и они настављају да раде са УН на питањима граничне контроле и избеглица“ (2).

Међутим, и господин Лавуа, и госпођа Ниланд су се очигледно постидели да би поздравили главног савезника Запада у либијској кампањи –„Ал-Каиду“. Јер је управо она, заједно са „Либијском исламском борбеном групом“, са којом се ујединила 2007. године, постала прави победник те кампање у земљама исламског Магреба“. Представник те уједињене групе, Абдел Хаким Белхаџ, је командовао одредима побуњеника који су јуришали на престоницу, а затим је постављен за главну особу у Војном савету Триполија. (3) Како су признали сами активисти „Либијске исламске борбене групе“ они су последњих година стално сарађивали са „Ал-Каидом“, мада су сматрали да идеје Осаме бин Ладена нису сасвим реалне, те су били више окренути лидеру покрета „Талибан“, мули Омару. (4)

Према подацима УН „Либијска исламска борбена група“ је била у вези и са алжирским и мароканским исламистима, између осталог и са организаторима терористичких аката из 2003. године, извршених у Казабланки, и усмерених против западних грађана. Осим тога, наведена организација представља непосредну претњу за земље Западне и Јужне Европе. Она располаже разгранатом мрежом ћелија у државама, какве су Шпанија, Италија и Француска. А стварно постављење њених људи на власт у Либији ће терористима омогућити да међународним организацијама које се спремају да се позабаве послератном обновом Либије, диктирају своје услове, између осталог и политичке, и финансијске. Осим тога, тајни заједнички сценарији у Авганистану и осталим регионима у којима постоје конфликти, које су до сада заједно вршили ЦИА и „Ал-Каида“, омогућују да се претпостави да ће САД покушати Белхаџа и његове истомишљенике да искористе за нове подривачке операције на простору „Великог Блиског Истока“, проглашеног од стране Џорџа Буша Млађег, између осталих земаља и у Сирији и у Ирану.

Горка иронија судбине: у време када су Белхаџеви ратници у име Националног прелазног савета Либије „преносили центре за доношење одлука у главни град“, политичари и дипломате су у суседном Алжиру звонили на узбуну због све веће претње од тероризма. Представници земаља северноафричког региона, који су се састали на конференцији, као и УН и остале међународне организације на њој, констатовали су да постоје „нове претње у области безбедности у зони сахела (тропске саване у Африци) и Сахаре, које се појављују због оружаног конфликта у Либији, јер је он довео до активирања промета оружја и премештања људских токова по региону“. Према подацима експерата, „„Ал-Каида“ у земљама исламског Магреба“ сада делује на територији која захвата 8 милиона квадратних километара, и обухвата територију не само Алжира и Марока, већ и Нигера, Малија и Мавританије. Према речима министра за иностране послове Малија, Сумејлу Бубејеа, постоји реална претња да ће читава зона сахела, која обухвата и Сенегал, Мавританију, Мали, Буркину Фасо, Нигер, Нигерију, Чад, Судан и Еритреју „постати ратна зона“. (5) Исто упозорење је дошло и од Бубејеовог колеге из Нигера – Мохамеда Базума. Он је изјавио да „последице кризе у Либији за афричку зону сахела и Сахаре постају све приметније како у регион стиже све више наоружаних људи, оружја и транспорних средстава, који су били коришћени у либијском конфликту“. Боравак тих људи у афричкој зони сахела и Сахаре може најозбиљније да погорша безбедносну ситуацију“ – упозорио је нигерски министар, пошто је још и подвукао да он мисли на представнике свих страна у либијском конфликту. (6)

Чак је и Жил де Керхов, координатор напора за борбу са тероризмом у Европском савезу, био принуђен да призна да је хаос у Либији „„Ал-Каиди“ омогућио да у земљама исламског Магреба“ добије могућност за приступ новим врстама оружја, укључујући „ракете „земља-ваздух“, што представља изузетну опасност јер такве ракете представљају ризик за авионе који су у ваздуху.“ (7)

Код оваквог размештаја „борбе са тероризмом“ једино што Европљани могу да очекују - то су нове терористичке акције. И успут да присмачу кашу коју су закували амерички „борци са тероризмом“ – на Косову.Јер је још почетком 1998. године, када се косовски конфликт тек разбуктавао, а Вашингтон још није имао јединствено мишљење о томе, шта су приоритети САД у тој србској покрајини, тадашњи специјални представник председника Била Клинтона на Балкану, Роберт Гелбард, јавно изговорио да „Армија за ослобођење Косова“ без и мало сумње представља терористичку групу“. (8) Међутим, нешто доцније те исте године, само неколико месеци пре почетка агресије НАТО на Југославију, Стејт департмент је АОК искључио из списка терористичких група, а америчке тајне службе су са њом установиле тесне везе. (9) Француска је крајем 1998. године, под притиском САД и Велике Британије, такође искључила АОК из својих терористичких спискова. (10) Како је у мају 1999. године писало у новинама „Вашингтон тајмс“, без обзира што АОК „финансира рат продајом хероина“, и што су њени припадници „и 1998. године били терористи, - „сада су, из политичких разлога, они постали борци за слободу“. (11)

„Прича о отме, како је ратник из „Ал-Каиде“ постао главни либијски војни начелник у Триполију, разрушеном ратом, сигурно ће да потресе (ко зна по који пут) краљевину кривих огледала која се зове „рат са терором“, као и да компромитује врло пажљиво разрађену пропаганду НАТО о „хуманитарној“ интервенцији у Либији“ – дало је ових дана праведан закључак хонгконшко издање „Ејра тајмс“ и закључило: „Од 11. септембра је прошло 10 година. Сада је јако лако да се замисли како се са дна Арапског мора, загледана у будућност, цери некаква полуразваљена лобања“. (12) Сликовитије заиста не можеш рећи…

Примедбе:

(1) https://www.nato.int/cps/en/natolive/opinions_77480.htm

(2) https://www.state.gov/r/pa/prs/dpb/2011/09/171804.htm#LIBYA

(3) How al-Qaeda got to rule in Tripoli // Asia Times, 30.08.2011

(4) Mujahid to Activist: An Interview with a Libyan Veteran of the Afghan Jihad Spotlight on Terror // The Jamestown Foundation. Vol. 3. № 2. May, 2005

(5) AFP071338 GMTSEP11

(6) ИТАР-ТАСС 07.09.2011 20:34

(7) AFP071338 GMTSEP11

(8) https://rpc.senate.gov/releases/1999/fr033199.htm

(9) Gibbs D.N. First do no Harm: Humanitarian Intervention and the Destruction of Yugoslavia. Vanderbilt University Press, 2009. P.181

(10) Reveron D.S., Murer J.S. Flashpoints in the War on Terrorism. Routledge, 2006. P.82

(11) KLA Finances War with Heroin Sales // Washington Times, 03.05.1999

(12) How al-Qaeda got to rule in Tripoli // Asia Times, 30.08.2011

Петар Искендеров,