Da li je Grčkoj prepisan „uređeni bankrot“?

Sledeće srede u Atinu se vraća „trojka“ u sastavu emisara EU, MMF i Evropske komisije. Njihov cilj je da prekontrolišu korigovanje budućeg budžeta zemlje u smislu još većeg smanjenja troškova i plana strukturnih reformi. U slučaju neposlušanja prete da će zamrznuti redovnu septembarsku tranšu finansijske pomoći. Međutim, u Evrozoni sve upornije ponavljaju o tome da su uzaludni pokušaji kreditiranja ekonomije koja propada. I sve je više političara i stručnjaka koji se zalažu za restrukturizaciju grčkog državnog duga ili čak za „uređeni bankrot“.

Dva scenarija, po informacijama časopisa „Špigel“, izrađuje nemačko ministarstvo finansija. Koje posledice treba očekivati u slučaju „uređenog bankrota“ Grčke? Jedna varijanta je ako zemlja ostane u valutnom savezu, a druga je ako se odrekne evra i vrati na drahmu.

Poslanici bundestaga Karsten Lineman (Carsten Linnemann) i Patrik Zensburg (Patrick Sensburg) su kategorični. „Novi paket pomoći neće rešiti nijedan od problema Grčke – ni dužnički, ni deficita platnog bilansa, ni nekonkurentosti.“ Rukovodilac ruskog Centra za evropska istraživanja Aleksej Kuznjecov je ubeđen u suprotno. U Grčkoj se, po njegovom mišljenju, dešavaju pozitivni pomaci. I pristalice pomoći teže ka tome da daju Grčkoj privremeni predah, zato što su Grci započeli reforme pozitivnog karaktera. Međutim, reprogramiranje duga u ovom ili onom obliku je neizbežno, po mišljenju Kuznjecova.

Iznos grčkog duga raste, odlaganje delimičnog otpisivanja dugova teško da je razumno. Evo šta je u razgovoru s „Glasom Rusije“ rekao doktor Otmar Ising (Otmar Issing), donedavno – član uprave ECB i Nemačke federalne banke.

- Smatram, oslanjajući se na statistiku: praktično je isključeno da Grčka može da opstane u toku deset godina reformi, koje su potrebne za smanjenje dužničke kvote, koja je dostigla već 160% nacionalnog BDP. Restrukturizaciju njenih dugova smatram neizbežnom.

Razume se, operacija je bolna i za poverioce i za samu Grčku. Ne radi se samo o socijalnim gubicima za stanovništvo. Finansijska tržišta su zlompatljiva. Sledeći zajmov – nakon perioda poznatog „karantina“ skupo će koštati Atinu. Međutim, zemlja bi dobila dugo očekivani predah i mogla bi da započne restrukturizaciju ekonomije. Država bi pomogla stvaranju konkurentnih izvoznih grana – glavnog izvora koji može da izvuče zemlju iz živog blata.