Да ли је Грчкој преписан „уређени банкрот“?
Следеће среде у Атину се враћа „тројка“ у саставу емисара ЕУ, ММФ и Европске комисије. Њихов циљ је да преконтролишу кориговање будућег буџета земље у смислу још већег смањења трошкова и плана структурних реформи. У случају непослушања прете да ће замрзнути редовну септембарску траншу финансијске помоћи. Међутим, у Еврозони све упорније понављају о томе да су узалудни покушаји кредитирања економије која пропада. И све је више политичара и стручњака који се залажу за реструктуризацију грчког државног дуга или чак за „уређени банкрот“.
Два сценарија, по информацијама часописа „Шпигел“, израђује немачко министарство финансија. Које последице треба очекивати у случају „уређеног банкрота“ Грчке? Једна варијанта је ако земља остане у валутном савезу, а друга је ако се одрекне евра и врати на драхму.
Посланици бундестага Карстен Линеман (Carsten Linnemann) и Патрик Зенсбург (Patrick Sensburg) су категорични. „Нови пакет помоћи неће решити ниједан од проблема Грчке – ни дужнички, ни дефицита платног биланса, ни неконкурентости.“ Руководилац руског Центра за европска истраживања Алексеј Кузњецов је убеђен у супротно. У Грчкој се, по његовом мишљењу, дешавају позитивни помаци. И присталице помоћи теже ка томе да дају Грчкој привремени предах, зато што су Грци започели реформе позитивног карактера. Међутим, репрограмирање дуга у овом или оном облику је неизбежно, по мишљењу Кузњецова.
Износ грчког дуга расте, одлагање делимичног отписивања дугова тешко да је разумно. Ево шта је у разговору с „Гласом Русије“ рекао доктор Отмар Исинг (Otmar Issing), донедавно – члан управе ЕЦБ и Немачке федералне банке.
- Сматрам, ослањајући се на статистику: практично је искључено да Грчка може да опстане у току десет година реформи, које су потребне за смањење дужничке квоте, која је достигла већ 160% националног БДП. Реструктуризацију њених дугова сматрам неизбежном.
Разуме се, операција је болна и за повериоце и за саму Грчку. Не ради се само о социјалним губицима за становништво. Финансијска тржишта су зломпатљива. Следећи зајмов – након периода познатог „карантина“ скупо ће коштати Атину. Међутим, земља би добила дуго очекивани предах и могла би да започне реструктуризацију економије. Држава би помогла стварању конкурентних извозних грана – главног извора који може да извуче земљу из живог блата.
- Извор
- Голос России, фото: © Flickr.com/orangejack/cc-by-nc-sa 3.0/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















