Evropski problemi svetskih razmera

U Parizu se okupila finansijska dvadesetorica da bi uskladila poslednje detalje dnevnog reda samita dvadesetorice. U centru pažnju su pitanja globalnog ekonomskog rasta, koji je nemoguć bez kardinalnog rešenja evropske krize dugova.

Najbolje je definisao suštinu onog, što se dešava u Parizu, ministar finansija Brazila Gvido Mantega.  On je izjavio da svet očekuje rešenje evropskih problema, koji su već postali globalni. Optimista sam, te smatram da na tom putu ima napredovanja. Mnogi ne dele takvo mišlenje, što se tiče drugog dela njegove izjave. Iduće nedelje se navršava 2 godine otkako je počela velika evropska bolest. Od tog vremena je bilo učinjeno neoprostivo malo, - uveren je profesor Više škole ekonomije Vladimir Krasavin.

Ministri finansija se dogovaraju, ali rešavaju konkretne vlade. Upravo zato  preporuke ministara finansija dvadesetorice imaju opšti, čak apstraktni karakter. Kao primer se mogu navesti prošlogodišnja i pretprošlogodišnja rešenja,  koja su ostala samo maglovite  preporuke.

U petak usled očekivanja pozitivnih rezultata samita svetska tržišta su zatvorena bila u zelenoj zoni. Međutim, sve do sada nije poznato,  u kojoj će meri biti efikasne mere, koje se razmatraju u Parizu. Uoči susreta  francukska strana, domaćica samita,  zamolila je učesnike da predlože 2-3 sveže ideje. Međutim, sudeći po informacijama, koje su procurile u medije, principielno novog ima malo. Recimo, eksperti procenjuju moguće povećavanje rezervi MMF. Predlaže se razrada  mehanizma za  najekspeditivnije pružanje novca tom fondu. To je jedna od eventualnih mera, ali nije jasno hoće li ona biti odobrena, - kaže finansijski analitičar Olga Belenjkaja.

U današnjoj situaciji razmatraju se svi mogući resursi, koji bi mogli da budu usmereni na ublaživanje posledica verovatne  restrukturizacije duga Grčke. U principu, zemlje u razvoju su izrazile spremnost da pruže pomoć. Međutim, taj način će biti efikasan samo u slučaju, kada Evropa  stekne jasnu strategiju savlađivanja krize, koju za sada još nema.

Ekonomista Aleksandar Laputin ističe da takve monetarne mere neće mnogo promeniti situaciju.  Međutim, ako strane odluče da pribegnu tim merama, mehanizam može da bude razrađen brzo, u toku jedno 2 meseca.

Pre svega je to pomoć finansijskim institucijama. Standardni scenario za finansijske državne organe, za izlazak iz krize. To smo pratili tokom svake krize u SAD-ama. Njihovo iskustvo će koristiti Evropa  bez obzira na to da će ta mera imati inflacione posledice.

Protiv povećanja uloge MMF u rešenju evropske krize istupa Nemačka. U svakom slučaju ministar finansija tezemlje Volfgang Šojble izjavio da MMF ima  dovoljna sredstva, te mu nisu potrebna dopunska. Pri tome je Šojble podvukao da pritoritet u rešavanju problema dugova evrozone mora da ima EU. Dakle, konkretna rešenja  opet postaju taoci političkih protivrečnosti, - rezimira Olga Belenjkaja.

Danas je osnovni problem ne u manjku resursa, već manjku strategije  za izlazak iz krize, mada  u poslednje vreme ima i konkretnih predloga. To su i plan rekapitalizacije banaka, i mere, koje se razmatraju u otpisivanju 50 do 60 odsto  duga Grčke. Za sada je to nezvaničan stav.

Još jedan važan znak za tržišta će biti  odluka o kupovini evropskih obveznica. Na račun tog instrumenta vlasti evrozone nameravaju da privuku sredstva na tržište. Međutim, taj je način već demonstrirao svoju opasnost, - ističu eksperti. Unosnost  papira kriznih Portugalije ili Italije je već viša od 10 odsto. Sve do sada nije jasno kako će zemlje pokrivati te obveznice. Za sada se taj problem rešava na račun resursa Nemačke i Francuske. Međutim, i tamo se svaki dan povećava nezadovoljstvo u vezi sa ulogom večnog staratelja.