Европски проблеми светских размера

У Паризу се окупила финансијска двадесеторица да би ускладила последње детаље дневног реда самита двадесеторице. У центру пажњу су питања глобалног економског раста, који је немогућ без кардиналног решења европске кризе дугова.

Најбоље је дефинисао суштину оног, што се дешава у Паризу, министар финансија Бразила Гвидо Мантега.  Он је изјавио да свет очекује решење европских проблема, који су већ постали глобални. Оптимиста сам, те сматрам да на том путу има напредовања. Многи не деле такво мишлење, што се тиче другог дела његове изјаве. Идуће недеље се навршава 2 године откако је почела велика европска болест. Од тог времена је било учињено неопростиво мало, - уверен је професор Више школе економије Владимир Красавин.

Министри финансија се договарају, али решавају конкретне владе. Управо зато  препоруке министара финансија двадесеторице имају општи, чак апстрактни карактер. Као пример се могу навести прошлогодишња и претпрошлогодишња решења,  која су остала само магловите  препоруке.

У петак услед очекивања позитивних резултата самита светска тржишта су затворена била у зеленој зони. Међутим, све до сада није познато,  у којој ће мери бити ефикасне мере, које се разматрају у Паризу. Уочи сусрета  францукска страна, домаћица самита,  замолила је учеснике да предложе 2-3 свеже идеје. Међутим, судећи по информацијама, које су процуриле у медије, принципиелно новог има мало. Рецимо, експерти процењују могуће повећавање резерви ММФ. Предлаже се разрада  механизма за  најекспедитивније пружање новца том фонду. То је једна од евентуалних мера, али није јасно хоће ли она бити одобрена, - каже финансијски аналитичар Олга Белењкаја.

У данашњој ситуацији разматрају се сви могући ресурси, који би могли да буду усмерени на ублаживање последица вероватне  реструктуризације дуга Грчке. У принципу, земље у развоју су изразиле спремност да пруже помоћ. Међутим, тај начин ће бити ефикасан само у случају, када Европа  стекне јасну стратегију савлађивања кризе, коју за сада још нема.

Економиста Александар Лапутин истиче да такве монетарне мере неће много променити ситуацију.  Међутим, ако стране одлуче да прибегну тим мерама, механизам може да буде разрађен брзо, у току једно 2 месеца.

Пре свега је то помоћ финансијским институцијама. Стандардни сценарио за финансијске државне органе, за излазак из кризе. То смо пратили током сваке кризе у САД-ама. Њихово искуство ће користити Европа  без обзира на то да ће та мера имати инфлационе последице.

Против повећања улоге ММФ у решењу европске кризе иступа Немачка. У сваком случају министар финансија теземље Волфганг Шојбле изјавио да ММФ има  довољна средства, те му нису потребна допунска. При томе је Шојбле подвукао да приторитет у решавању проблема дугова еврозоне мора да има ЕУ. Дакле, конкретна решења  опет постају таоци политичких противречности, - резимира Олга Белењкаја.

Данас је основни проблем не у мањку ресурса, већ мањку стратегије  за излазак из кризе, мада  у последње време има и конкретних предлога. То су и план рекапитализације банака, и мере, које се разматрају у отписивању 50 до 60 одсто  дуга Грчке. За сада је то незваничан став.

Још један важан знак за тржишта ће бити  одлука о куповини европских обвезница. На рачун тог инструмента власти еврозоне намеравају да привуку средства на тржиште. Међутим, тај је начин већ демонстрирао своју опасност, - истичу експерти. Уносност  папира кризних Португалије или Италије је већ виша од 10 одсто. Све до сада није јасно како ће земље покривати те обвезнице. За сада се тај проблем решава на рачун ресурса Немачке и Француске. Међутим, и тамо се сваки дан повећава незадовољство у вези са улогом вечног старатеља.