Časovničarski kreatori u moskovskom Kremlju

500 godina evropske časnovničarske umetnosti – tačnije čitav isotirjski put koji su prošli evropljani u umetnosti izrade satova, predstavljen je na izložbi u Moskovskom Kremlju. 27 muzeja i privatnih zbirki poslalo je svoje eksponate u rusku prestonicu.

Najstariji eksponat datiran je s kraja 16. veka – to je neobičan sat privezak, napravljen u formi krsta sa poklopcem od planinskog kristala. Eksperti nazivaju takve satove „fantazerskim“ i smatraju da je traženje forme korpusa neiscrpni pravacu stvaralaštvu majstora časovničara.

Posetioci izložbe oduševljeni su raznovrsnošću, prefinjenošću, vrhunskim majstorstvom sa kojim su napravljeni eksponati. A organizatori su između ostalog bili i šokirani otkrićem napravljenim u procesu pripreme, rekla je zamenik direktora Muzaja Moskvoskog Kremlja Zelfira Tregulova.

U procesu pripreme izložbe došli smo do zanimljivog otkrića – preciziranje atributike, govori ekspert. Predstavljen je brojčanik sata na kojem je, kako se smatralo, predtavljen neki aristokratski par iz Istočne Evrope. Kada smo pogledali na tu sliku, odmah smo shvatili da je na satu predstavljen niko drugi do ruski car Aleksandar Drugi zajedno sa caricom Marijom Aleksandrovnom.

A Fabijen Lupo, predsednik švajcarskog Fonda visoke časovničarske umetnosti, koji je pomogao organizovanju izložbe, izražava ponos zbog same činjenice da se ona održava u Moskovskom Kremlju.

Rusi su uvek bili ogromni poklonici složenog satnog mehanizma, ističe Fabijen Lupo. Već u 18-19. veku Rusija je postala glavno tržište za proizvode švajcarskih časovničara. Na primer, Avram Lui Brege radio je uglavnom po narudžbinama carske porodice i bio je udostojen titule časovničara Dvora Njegovog Veličanstva i isporučioca ruske Vojno-pomorske flote. Njegova reputacija bila je toliko visoka u Rusiji da je ime Brege, ili „breget“, kako su ga Rusi izgovarali, postalo sinonim hronometra.

I još jedno ime švajcarskog majstora postalo je zaista legendarno u Rusiji – Pavel Bure. Na izložbi je predstavljen muzejski primerak produkcije Bure, pravi dragulj – džepni split-hornograf napravljen od roze zlata. On je izrađen za poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog, i na poklopcu sata sija dvoglavi orao – grb Ruske imperije.

Izložba 500 godina evropske časovničarske umetnosti po mišljenju zelfire Tregulove, u mnogome se prepliće sa onim kolekcijama kojima raspolažu Muzeji Moskovskog Kremlja.

U našem muzeju se čuva zčanajni broj interesantnih istorijskih satova. To su i satovi iz 17. veka, poklonjeni prvom caru iz dinastije Romanovih i patrijarhu Nikovnu od turskih sultana, koji su u svojim radionicama ukrašavali švajcarske mehanizme rubinima, smaragdima i dijamantima. Ima i veliki broj satova iz 19. veka, među njima radova čuvenog majstora Bregea.