Часовничарски креатори у московском Кремљу

500 година европске часновничарске уметности – тачније читав исотирјски пут који су прошли европљани у уметности израде сатова, представљен је на изложби у Московском Кремљу. 27 музеја и приватних збирки послало је своје експонате у руску престоницу.

Најстарији експонат датиран је с краја 16. века – то је необичан сат привезак, направљен у форми крста са поклопцем од планинског кристала. Експерти називају такве сатове „фантазерским“ и сматрају да је тражење форме корпуса неисцрпни правацу стваралаштву мајстора часовничара.

Посетиоци изложбе одушевљени су разноврсношћу, префињеношћу, врхунским мајсторством са којим су направљени експонати. А организатори су између осталог били и шокирани открићем направљеним у процесу припреме, рекла је заменик директора Музаја Москвоског Кремља Зелфира Трегулова.

У процесу припреме изложбе дошли смо до занимљивог открића – прецизирање атрибутике, говори експерт. Представљен је бројчаник сата на којем је, како се сматрало, предтављен неки аристократски пар из Источне Европе. Када смо погледали на ту слику, одмах смо схватили да је на сату представљен нико други до руски цар Александар Други заједно са царицом Маријом Александровном.

А Фабијен Лупо, председник швајцарског Фонда високе часовничарске уметности, који је помогао организовању изложбе, изражава понос због саме чињенице да се она одржава у Московском Кремљу.

Руси су увек били огромни поклоници сложеног сатног механизма, истиче Фабијен Лупо. Већ у 18-19. веку Русија је постала главно тржиште за производе швајцарских часовничара. На пример, Аврам Луи Бреге радио је углавном по наруџбинама царске породице и био је удостојен титуле часовничара Двора Његовог Величанства и испоручиоца руске Војно-поморске флоте. Његова репутација била је толико висока у Русији да је име Бреге, или „брегет“, како су га Руси изговарали, постало синоним хронометра.

И још једно име швајцарског мајстора постало је заиста легендарно у Русији – Павел Буре. На изложби је представљен музејски примерак продукције Буре, прави драгуљ – џепни сплит-хорнограф направљен од розе злата. Он је израђен за последњег руског цара Николаја Другог, и на поклопцу сата сија двоглави орао – грб Руске империје.

Изложба 500 година европске часовничарске уметности по мишљењу зелфире Трегулове, у многоме се преплиће са оним колекцијама којима располажу Музеји Московског Кремља.

У нашем музеју се чува зчанајни број интересантних историјских сатова. То су и сатови из 17. века, поклоњени првом цару из династије Романових и патријарху Никовну од турских султана, који су у својим радионицама украшавали швајцарске механизме рубинима, смарагдима и дијамантима. Има и велики број сатова из 19. века, међу њима радова чувеног мајстора Брегеа.