Severni pol. Globalno zagrevanje

Arktik postaje sve topliji. Prema podacima istraživača, već su počeli da se tope najveći lednici. Ruski naučnici poznaju problem iz prve ruke: plutajuće stanice Severni pol koje rade na obali Severnog Ledenog okeana, sada sa teškoćom nalaze velike platforme za baziranje.

Eksperti tvrde da su promene vezane za razaranje arktičkog anticiklona. Nagle razlike temperature dovele su do toga da je za godinu dana na Severnom polu bilo 26 dana sa temperaturom u plusu. Još krajem prošlog veka njihov broj nije bio veći od šest. Postaje opasno plutati na santi, sitiče predstavnik Rosatomflote Andrej Smirnov.

Više puta je pokretano pitanje da se izgradi brod ili da se koriste korpusi otpisanih ledolomaca radi bezbednijeg rada naučnika na Severnom polu. Ipak postoji problem: svaki objekat na kojem će biti energetski uređaji, može da omete istraživanja. Između ostalog, zagrevanje vode pored baze kvari realnu sliku posmatranja. Postoji varijanta da se radna aparatura iznese na santu nekoliko kilometara dalje kako bi se dala mogućnost ljudima da žive na brodu. Najverovatnije ledolomac neće odgovarati toj svrsi, zato se projektuje specijalna platforma.

Sada na Severnom polu radi stanica SP-39. Članove ekspedicije na Arktik je prebacio ledolomac Rosatomflota Rosija. Naučnici prate promene temperature na planeti u celini. Takođe vrše meteorološka sondiranja, koja pomažu da se prati stanje atomosfere. To je neophodno radi transportnih letova iz Evrope i SAD, na primer u Japan ili Koreju. Pošto letovi prelaze preko Severnog pola, ovi podaci su vrlo traženi. Uz to globalno zagrevanje je dovelo u Arktik zapadne brodarske kompanije. Severni pomorski put postaje sve popularniji, ističe naučnik Andrej Smirnov.

Istina, ne smatraju svi naučnici da će do 2030. godine Severni morski put potpuno biti odlobođen od leda. Mnogi eksperti smatraju da je zagrevanje na Arktiku privremeno i da će površina ledenog pokrivača ubrzo početi da se uvećava. To je vezano za aktivnost Sunca. U istoriji Severnog pola već je bilo sličnih perioda, ističe direktor muzeja Arktika i Antarktika Viktor Bojarski.

Promena klime, nesumnjivo, postoji, ali to je povratni proces. I postojanje mladih ledova koji omogućavaju lak prolazak brodovima Severnim morskim putem, samo je konstatacija činjenice u datom trenutku. Uz to promene temperatura nisu fiksirane u svim regionima Arktika. Ciklona je više, ali to ne govori o globalnom zagrevanju u regionu u celini. Za sada to samo utiče na rad polarnih istraživača. U takvim uslovima mnogo je teže sprovoditi istraživanje.

Eksperti se slažu u jednom: proučavanjem Arktika treba da se bave sve zainteresovane strane. I ma kako da se menjaju klimatski uslovi, usavršavanje infrastrukture Severne flote ostaje prioritetni zadatak Rusije.