Северни пол. Глобално загревање

Арктик постаје све топлији. Према подацима истраживача, већ су почели да се топе највећи ледници. Руски научници познају проблем из прве руке: плутајуће станице Северни пол које раде на обали Северног Леденог океана, сада са тешкоћом налазе велике платформе за базирање.

Експерти тврде да су промене везане за разарање арктичког антициклона. Нагле разлике температуре довеле су до тога да је за годину дана на Северном полу било 26 дана са температуром у плусу. Још крајем прошлог века њихов број није био већи од шест. Постаје опасно плутати на санти, ситиче представник Росатомфлоте Андреј Смирнов.

Више пута је покретано питање да се изгради брод или да се користе корпуси отписаних ледоломаца ради безбеднијег рада научника на Северном полу. Ипак постоји проблем: сваки објекат на којем ће бити енергетски уређаји, може да омете истраживања. Између осталог, загревање воде поред базе квари реалну слику посматрања. Постоји варијанта да се радна апаратура изнесе на санту неколико километара даље како би се дала могућност људима да живе на броду. Највероватније ледоломац неће одговарати тој сврси, зато се пројектује специјална платформа.

Сада на Северном полу ради станица СП-39. Чланове експедиције на Арктик је пребацио ледоломац Росатомфлота Росија. Научници прате промене температуре на планети у целини. Такође врше метеоролошка сондирања, која помажу да се прати стање атомосфере. То је неопходно ради транспортних летова из Европе и САД, на пример у Јапан или Кореју. Пошто летови прелазе преко Северног пола, ови подаци су врло тражени. Уз то глобално загревање је довело у Арктик западне бродарске компаније. Северни поморски пут постаје све популарнији, истиче научник Андреј Смирнов.

Истина, не сматрају сви научници да ће до 2030. године Северни морски пут потпуно бити одлобођен од леда. Многи експерти сматрају да је загревање на Арктику привремено и да ће површина леденог покривача убрзо почети да се увећава. То је везано за активност Сунца. У историји Северног пола већ је било сличних периода, истиче директор музеја Арктика и Антарктика Виктор Бојарски.

Промена климе, несумњиво, постоји, али то је повратни процес. И постојање младих ледова који омогућавају лак пролазак бродовима Северним морским путем, само је констатација чињенице у датом тренутку. Уз то промене температура нису фиксиране у свим регионима Арктика. Циклона је више, али то не говори о глобалном загревању у региону у целини. За сада то само утиче на рад поларних истраживача. У таквим условима много је теже спроводити истраживање.

Експерти се слажу у једном: проучавањем Арктика треба да се баве све заинтересоване стране. И ма како да се мењају климатски услови, усавршавање инфраструктуре Северне флоте остаје приоритетни задатак Русије.