Grčki ulog administracije SAD

Poseta Atini potpredsednika SAD Džozefa Bajdena ima zadatak da pokaže da Bela kuća poklanja pažnju strateški važnom regionu Istočnog Sredozemlja. Tim pre što američki političar dolazi u Grčku pravo iz Turske. A činjenica da do posete dolazi u uslovima zaoštrene situacije oko Kipra i uoči sudbinskog samita EU 8-9 decembra, daje našem analitičaru Petru Iskenderovu razlog da govori o složenoj geopolitičkoj igri, koju SAD vode sa svojim evropskim partnerima.

Samit SAD-EU koji je završen prošle nedelje i na kojem je učestvoao predsednik Barak Obama i delegacija EU na čelu sa predsednikom Saveta EU Hermanom Van Rompejom dao je ključni vektor u razvoju odnosa Vašingtona i Brisela. Sastoji se u tome da Amerikanci traže od evropljana da u najkraćem roku prevladaju finansijsko-ekonomsku krizu, ali i uzdržavanje od veoma radikalnih odluka, već da jednostavno glavnu težinu problema preuzmu na sebe vodeće zemlje EU – odnosno Nemačka. U završnoj deklaraciji samita ne slučajno stoji formulacija da se traži od lidera Evrope „da pokažu političku volju“.

Zahteve SAD je podržalo rukovodstvo EU i predsednik Evrokomisije Žoze Manuel Barozu ali odbila sama Nemačka. Ministar finansija Nemačke Volfgang Šojble je predložio svakoj zemlji evrozone umesto obveznica a-la Barozu stvaranje nacionalnih osiguravajućih fondova koji će spasiti od brodoloma dužničke obveznice. Obim fondova mora izneti 60% od nacionalnog BDP. U tom slučaju Nemačka, kako kaže Šojble, će biti spremna da u svoj fond uloži do 500 milijardi evra – ali samo pod uslovom, da isto tako postupe i kolege. U praksi ovaj predlog jeste odbijanje Berlina da podmiruje dugove Grčke i drugih dužnika u evrozoni.

Tako SAD dobijaju neophodan prostor za manevre sa istim tim „problematičnim državama“ na čelu sa Grčkom kako bi pridobile njihovu naklonost. Zato posle finansiste Gajtnera u stvar se uključuje geopolitičar Bajden. Po informacijama kojima raspolažemo on ima zadatak da ubedi Atinu da ona ima podršku Vašingona, i objasni koji bi geopolitički kurs novog kabineta bio poželjan za Vašington. A to je kraj saradnje sa Rusijom u energetskim projektima, povlačenje pred Turskom u kiparskom problemu i moguće čak učešće Grčke u realizaciji programa PRO. Ne treba sumnjati da će uskoro SAD pokušati da ojačaju saradnju i sa drugim „problematičnim državama“ EU, koristeći se neželjom Nemačke i drugih jakih učesnika evrozone da pokažu političku volju za spas njihovih ekonomija. Za svaku zemlju se mogu naći ovi ili oni predlozi u duhu „avroatlantizma“. Što se tiče Atine, jačanje američko-grčkih odnosa direktno je povezano sa neophodnošću SAD i NATO da se mire sa rastućim uticajem Turske u tom regionu – koja vodi veoma aktivnu igru sa više vektora, i ne radi uvek u interesima SAD, kaže ekspert za probleme Istočnog Sredozemlja Instituta opšte istorije RAN Artem Ulunjan:

„U daljem razvoju kiparskog problema mnogo će zavisiti upravo od stava Turske. Stvar je u tome da samproglašena Turska Republika Severnog Kipra de fakto postoji, i njeno rukovodstvo – isto kao i rukovodstvo Turske koja je priznala Severni Kipar – bez sumnje teži tome da ona mora da postoji kao nezavisna država. Ipak stav Nikozije i Atine se ne menja. U toj situaciji američka diplomatija pokušava da preuzme vodeću ulogu u kiparskom regulisanju. I to upravo onu ulogu, koja je dosad pripadala OUN i EU, čiji je Kipar član od 2004.godine.“

I još jedan važan momenat. Poseta Bajdena Atini se održava uoči evropske turneje gorenavedenog timoti Gajtnera. Ministar finansija SAD planira da od 6 do 8 decembra održi susrete sa ključnim figurama EU da bi sa njima usaglasio uoči samita EU parametre antikriznih mera. U toj situaciji sporazumi sa Grčkom mogu dati Amerikancima još koji kec u rukavu.