Грчки улог администрације САД
Посета Атини потпредседника САД Џозефа Бајдена има задатак да покаже да Бела кућа поклања пажњу стратешки важном региону Источног Средоземља. Тим пре што амерички политичар долази у Грчку право из Турске. А чињеница да до посете долази у условима заоштрене ситуације око Кипра и уочи судбинског самита ЕУ 8-9 децембра, даје нашем аналитичару Петру Искендерову разлог да говори о сложеној геополитичкој игри, коју САД воде са својим европским партнерима.
Самит САД-ЕУ који је завршен прошле недеље и на којем је учествоао председник Барак Обама и делегација ЕУ на челу са председником Савета ЕУ Херманом Ван Ромпејом дао је кључни вектор у развоју односа Вашингтона и Брисела. Састоји се у томе да Американци траже од европљана да у најкраћем року превладају финансијско-економску кризу, али и уздржавање од веома радикалних одлука, већ да једноставно главну тежину проблема преузму на себе водеће земље ЕУ – односно Немачка. У завршној декларацији самита не случајно стоји формулација да се тражи од лидера Европе „да покажу политичку вољу“.
Захтеве САД је подржало руководство ЕУ и председник Еврокомисије Жозе Мануел Барозу али одбила сама Немачка. Министар финансија Немачке Волфганг Шојбле је предложио свакој земљи еврозоне уместо обвезница а-ла Барозу стварање националних осигуравајућих фондова који ће спасити од бродолома дужничке обвезнице. Обим фондова мора изнети 60% од националног БДП. У том случају Немачка, како каже Шојбле, ће бити спремна да у свој фонд уложи до 500 милијарди евра – али само под условом, да исто тако поступе и колеге. У пракси овај предлог јесте одбијање Берлина да подмирује дугове Грчке и других дужника у еврозони.
Тако САД добијају неопходан простор за маневре са истим тим „проблематичним државама“ на челу са Грчком како би придобиле њихову наклоност. Зато после финансисте Гајтнера у ствар се укључује геополитичар Бајден. По информацијама којима располажемо он има задатак да убеди Атину да она има подршку Вашингона, и објасни који би геополитички курс новог кабинета био пожељан за Вашингтон. А то је крај сарадње са Русијом у енергетским пројектима, повлачење пред Турском у кипарском проблему и могуће чак учешће Грчке у реализацији програма ПРО. Не треба сумњати да ће ускоро САД покушати да ојачају сарадњу и са другим „проблематичним државама“ ЕУ, користећи се нежељом Немачке и других јаких учесника еврозоне да покажу политичку вољу за спас њихових економија. За сваку земљу се могу наћи ови или они предлози у духу „авроатлантизма“. Што се тиче Атине, јачање америчко-грчких односа директно је повезано са неопходношћу САД и НАТО да се мире са растућим утицајем Турске у том региону – која води веома активну игру са више вектора, и не ради увек у интересима САД, каже експерт за проблеме Источног Средоземља Института опште историје РАН Артем Улуњан:
„У даљем развоју кипарског проблема много ће зависити управо од става Турске. Ствар је у томе да сампроглашена Турска Република Северног Кипра де факто постоји, и њено руководство – исто као и руководство Турске која је признала Северни Кипар – без сумње тежи томе да она мора да постоји као независна држава. Ипак став Никозије и Атине се не мења. У тој ситуацији америчка дипломатија покушава да преузме водећу улогу у кипарском регулисању. И то управо ону улогу, која је досад припадала ОУН и ЕУ, чији је Кипар члан од 2004.године.“
И још један важан моменат. Посета Бајдена Атини се одржава уочи европске турнеје горенаведеног тимоти Гајтнера. Министар финансија САД планира да од 6 до 8 децембра одржи сусрете са кључним фигурама ЕУ да би са њима усагласио уочи самита ЕУ параметре антикризних мера. У тој ситуацији споразуми са Грчком могу дати Американцима још који кец у рукаву.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















