U baltičkim zemljama i Ukrajini šire se neonacistička raspoloženja i heroizuje nacizam

Ruše se spomenici vojnicima Crvene armije koji su nekada branili svet od kuge 20. veka, a za heroje državne ideologije proglašavaju se bivši esesovci koji su se bavili masovnim ubijanjem ljudi. Rusija se više puta izjašnjavala protiv takvih radnji rukovodstva bivših sovjetskih republika. Njen stav podržavaju društvene organizacije mnogih zemalja,. Na primer, aktivisti izraelskog Centra Simona viyentala duže vreme se bore se protiv veličanja nacističke prošlosti.
Simon Vizental smatran je lovcem na naciste. Posvetio je svoj život otkrivanju izvodjača i naredbodavaca krivih za istrebljenje miliona Jevreja za vreme 2. svetskog rata i izvodio ove dželate pred sud. Danas nezavisna organizacija koja nosi njegovo ime ne samo traži ratne zločince, već se i bori protiv antisemitizma i heroizacije nacizma u nekim zemljama. To me zapanjuje – kaže Efraim Zurof, aktuelni rukovodilac Centra Simona Vizentala. – Čitavog života tražio sam nacističke zločince i borio se protiv fašizma, pa evo, u 21. veku, vidim novi talas heroizacije strašne pojave prošlog veka, i to u zemljama, gde tako nešto, reklo bi se, apriorno ne može da bude. Ponekad se u evropskim zemljama kao što su Letonija, Litvanija i Estonija, a sada i Ukrajina pokušava da se ubistva Jevreja objasni time što su bili komunisti. Navodno, autohtono stanovništvo borilo se protiv komunističkog režima. Zločini nacista ne mogu se opravdati komunističkom prošlošću ovih zemalja. To su različite stvari. Dotične zemlje treba da se pomire sa svojom prošlošću. Najviše me deprimiraju dogadjaji u Ukrajini gde se bivši nacisti izjednačuju sa borcima Crvene armije. To je katastrofa i za Ukrajinu, i za Evropu kao celinu. Zato moramo, dok nije kasno, da promenimo ovu situaciju.
Ruski ekspert Boris Šmeljov objašnjava širenje neonacizma u bivšim sovjetskim republikama traženjem novih heroja, nove ideologije, kao i izvesnim pasivnim odnosom Evrope prema dotičnom problemu.
«Zapad donekle mirno gleda na ovu situaciju i smatra takve radnje vragolijom mladih država. Ne bi trebalo da zauzima takav stav. Jer, u krajnjoj liniji, stvaraju se moralni uslovi za razvoj neonacističkih koncepcija i pokreta u samoj Evropi. Zato Evropa mora da kaže svoju odlučnu reč i da zatraži od baltičkih zemalja da preduzmu mere kako bi ova ideologija sišla sa pozornice. U ovoj situaciju ne bi trebalo da se ogluši o glas Rusije koja ukazuje na opasnost neonacizma u baltičkim zemljama i Ukrajini».
I pored toga što u Evropi, posebno zapadnoj, ideje nacizma nikada nisu bile popularne, danas se beleže slučajevi koji treba da učine svet budnim. Reč je o manifestacijama nacizma u redovima radikalnih levih snaga. Ova alarmantna situacija može da se sanira samo zajedničkim naporima.