У балтичким земљама и Украјини шире се неонацистичка расположења и хероизује нацизам

Руше се споменици војницима Црвене армије који су некада бранили свет од куге 20. века, а за хероје државне идеологије проглашавају се бивши есесовци који су се бавили масовним убијањем људи. Русија се више пута изјашњавала против таквих радњи руководства бивших совјетских република. Њен став подржавају друштвене организације многих земаља,. На пример, активисти израелског Центра Симона виyентала дуже време се боре се против величања нацистичке прошлости.
Симон Визентал сматран је ловцем на нацисте. Посветио је свој живот откривању изводјача и наредбодаваца кривих за истребљење милиона Јевреја за време 2. светског рата и изводио ове џелате пред суд. Данас независна организација која носи његово име не само тражи ратне злочинце, већ се и бори против антисемитизма и хероизације нацизма у неким земљама. То ме запањује – каже Ефраим Зуроф, актуелни руководилац Центра Симона Визентала. – Читавог живота тражио сам нацистичке злочинце и борио се против фашизма, па ево, у 21. веку, видим нови талас хероизације страшне појаве прошлог века, и то у земљама, где тако нешто, рекло би се, априорно не може да буде. Понекад се у европским земљама као што су Летонија, Литванија и Естонија, а сада и Украјина покушава да се убиства Јевреја објасни тиме што су били комунисти. Наводно, аутохтоно становништво борило се против комунистичког режима. Злочини нациста не могу се оправдати комунистичком прошлошћу ових земаља. То су различите ствари. Дотичне земље треба да се помире са својом прошлошћу. Највише ме депримирају догадјаји у Украјини где се бивши нацисти изједначују са борцима Црвене армије. То је катастрофа и за Украјину, и за Европу као целину. Зато морамо, док није касно, да променимо ову ситуацију.
Руски експерт Борис Шмељов објашњава ширење неонацизма у бившим совјетским републикама тражењем нових хероја, нове идеологије, као и извесним пасивним односом Европе према дотичном проблему.
«Запад донекле мирно гледа на ову ситуацију и сматра такве радње враголијом младих држава. Не би требало да заузима такав став. Јер, у крајњој линији, стварају се морални услови за развој неонацистичких концепција и покрета у самој Европи. Зато Европа мора да каже своју одлучну реч и да затражи од балтичких земаља да предузму мере како би ова идеологија сишла са позорнице. У овој ситуацију не би требало да се оглуши о глас Русије која указује на опасност неонацизма у балтичким земљама и Украјини».
И поред тога што у Европи, посебно западној, идеје нацизма никада нису биле популарне, данас се бележе случајеви који треба да учине свет будним. Реч је о манифестацијама нацизма у редовима радикалних левих снага. Ова алармантна ситуација може да се санира само заједничким напорима.