„Ostanak” zabrinut za opstanak

Brčko - I posle 12 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, u Brčkom, čija je specifičnost da podjednako pripada i Republici Srpskoj i Federaciji BiH, mnogo je ratnih beskućnika koji strpljivo čekaju da konačno dobiju svoj krov nad glavom.
Prema evidenciji brčanskog Udruženja za izbegla i raseljena lica „Ostanak”, više od sto srpskih porodica smešteno je u alternativnim centrima u prigradskim naseljima Grbavica, Bukvik i Cerik. Reč je, kažu u ovom udruženju, uglavnom o ratnim stradalnicima koji se u mesta odakle su proterani, ili ih je pak posleratna politička nepravda primorala da napuste svoje kuće i stanove, ne mogu da vrate budući da im je tamo sve uništeno, a, opet, u ovom delu Posavine gde su se skrasili nisu u mogućnosti da se domognu krova nad glavom.

Mnogi povratnici u Brčko, gde su živeli pre ratnog zlovremena, uspeli su od sredstava dobijenih iz lokalne budžetske kase i iz raznih drugih fondova i humanitarnih udruženja ne samo da poprave oštećene kuće, nego i da ih prošire i nadograde, odnosno da sagrade nove i veće od onih koje su posedovali. Nije malo ni takvih kojima se posrećilo da dobiju i dobro plaćeno radno mesto u nekoj od lokalnih institucija ili ustanova koje se finansiraju sredstvima poreskih obveznika, te danas bolje žive nego sve vreme pre rata. U Federaciji BiH, javna je tajna, ne samo da nisu imali razumevanje za povratak predratnih stanovnika, nego su sve činili da im to onemoguće i da ih prinude da u bescenje prodaju napuštena imanja.

- Udruženje izbeglih i raseljenih lica „Ostanak” u Brčkom postoji već punih osam godina, kao nevladina organizacija. Mada su u međuvremenu stanovnici distrikta kojima su samo vreme i način dolaska u Brčko odredili naziv izbeglica, a time možda i sam identitet, izbrisani iz pravnog i političkog sistema ove lokalne zajednice kao posebna populaciona grupa registrovana pod tim imenom, te zadržana, i pojmovno i pravno, samo kategorija „raseljena lica”, mi pomažemo porodicama koje su ovde stigle u izbegličkim kolonama - veli predsednik „Ostanka” Predrag - Jevto Obradović, napominjući da bi više voleo da se Udruženje zove „Opstanak” i da bi takav naziv bio primereniji ovom vremenu.

Prema rečima potpredsednika ovog udruženja Jova Avramovića, u „Ostanak” je učlanjeno oko 1600 izbeglih i raseljenih porodica, a očekuje se da će im se uskoro pridružiti i oko 700 novih stanovnika naselja Grbavica. Zahvaljujući pojedinim srpskim dobrotvorima, poput Miodraga Bukvića iz Sandića, zajedno sa aktivistima iz Fonda srpske solidarnosti o kojem je „Politika” nedavno pisala, uspeli su, kaže Avramović, da dodele nekoliko desetina placeva i paketa građevinskog materijala socijalno najugroženijima.

- I Zakon o racionalizaciji stambenog prostora donesen je, kao i mnogi drugi u zakonodavstvu ove lokalne zajednice, na štetu ljudi o kojima brine naše udruženje. O kakvoj je racionalizaciji reč ako se u jedan stan površine pedesetak kvadratnih metara smeštaju tri porodice koje se ranije nisu ni poznavale, što se nedavno dogodilo u alternativnom centru u naselju Grbavica. Nezadovoljni smo i radom Komisije za stambena pitanja u vladi distrikta Brčko. Svojim dosadašnjim odnosom prema zapošljavanju novih stanovnika Brčkog koji su rukom ratne sudbine dovedeni ovamo lokalna vlada je pokazala da ne poštuje ni ustavom i zakonima propisano pravo na rad za sve građane - jetko je ocenio Jovo Avramović.