„Останак” забринут за опстанак

Брчко - И после 12 година од потписивања Дејтонског мировног споразума, у Брчком, чија је специфичност да подједнако припада и Републици Српској и Федерацији БиХ, много је ратних бескућника који стрпљиво чекају да коначно добију свој кров над главом.
Према евиденцији брчанског Удружења за избегла и расељена лица „Останак”, више од сто српских породица смештено је у алтернативним центрима у приградским насељима Грбавица, Буквик и Церик. Реч је, кажу у овом удружењу, углавном о ратним страдалницима који се у места одакле су протерани, или их је пак послератна политичка неправда приморала да напусте своје куће и станове, не могу да врате будући да им је тамо све уништено, а, опет, у овом делу Посавине где су се скрасили нису у могућности да се домогну крова над главом.

Многи повратници у Брчко, где су живели пре ратног зловремена, успели су од средстава добијених из локалне буџетске касе и из разних других фондова и хуманитарних удружења не само да поправе оштећене куће, него и да их прошире и надограде, односно да саграде нове и веће од оних које су поседовали. Није мало ни таквих којима се посрећило да добију и добро плаћено радно место у некој од локалних институција или установа које се финансирају средствима пореских обвезника, те данас боље живе него све време пре рата. У Федерацији БиХ, јавна је тајна, не само да нису имали разумевање за повратак предратних становника, него су све чинили да им то онемогуће и да их принуде да у бесцење продају напуштена имања.

- Удружење избеглих и расељених лица „Останак” у Брчком постоји већ пуних осам година, као невладина организација. Мада су у међувремену становници дистрикта којима су само време и начин доласка у Брчко одредили назив избеглица, а тиме можда и сам идентитет, избрисани из правног и политичког система ове локалне заједнице као посебна популациона група регистрована под тим именом, те задржана, и појмовно и правно, само категорија „расељена лица”, ми помажемо породицама које су овде стигле у избегличким колонама - вели председник „Останка” Предраг - Јевто Обрадовић, напомињући да би више волео да се Удружење зове „Опстанак” и да би такав назив био примеренији овом времену.

Према речима потпредседника овог удружења Јова Аврамовића, у „Останак” је учлањено око 1600 избеглих и расељених породица, а очекује се да ће им се ускоро придружити и око 700 нових становника насеља Грбавица. Захваљујући појединим српским добротворима, попут Миодрага Буквића из Сандића, заједно са активистима из Фонда српске солидарности о којем је „Политика” недавно писала, успели су, каже Аврамовић, да доделе неколико десетина плацева и пакета грађевинског материјала социјално најугроженијима.

- И Закон о рационализацији стамбеног простора донесен је, као и многи други у законодавству ове локалне заједнице, на штету људи о којима брине наше удружење. О каквој је рационализацији реч ако се у један стан површине педесетак квадратних метара смештају три породице које се раније нису ни познавале, што се недавно догодило у алтернативном центру у насељу Грбавица. Незадовољни смо и радом Комисије за стамбена питања у влади дистрикта Брчко. Својим досадашњим односом према запошљавању нових становника Брчког који су руком ратне судбине доведени овамо локална влада је показала да не поштује ни уставом и законима прописано право на рад за све грађане - јетко је оценио Јово Аврамовић.