Ode azbuka – ode jezik ...

Podsetio bih vas na četvrti član ustava Srbskog lekarskog društva, osnovanog 1872. godine – da ne bi bilo zabune, osnovala su ga po narodnosnom ključu: 4 Srbina, 3 Čeha, 3 Nemca, 2 Poljaka, 1 Hrvat, 1 Slovak i 1 Grk – a koji se tiče očuvanja srbskog jezika. Pisan je u doba pobede Pasterove nauke, i snažnog, do tad neslućenog, uspona medicine, u doba, bezmalo svakodnevnog, uvođenja novih reči. To je doba u kome je srbski jezik s lakoćom odoleo pomenutoj navali. Doba dr Milana Jovanovića – Batuta, dr Jovana Danića, da ne nabrajam, a potom doba dr Koste Todorovića, dr Aleksandra Kostića, u čijim stručnim i naučnim radovima, ili u udžbenicima za studente, nećete naći ni jednu tuđicu, a ako je i nađete, njeno značenje biće vam podrobno objašnjeno. Podsećam da je prof. dr Sigmund Frojd u to isto doba dobio nagradu Geteovog instituta za unapređenje nemačkog jezika.
 
Srbski jezik je tada bio dovoljno bogat, raznolik, precizan u svom označavanju, te je stajao rame uz rame s najpoznatijim evropskim jezicima. Danas, nažalost, imamo drugu sliku. Evo, i na ovom skupu. Odlični radovi i sa naučne i sa stručne tačke gledišta, prepuni su svakojakih neobjašnjenih tuđih reči.
Ali to nije najveće zlo. Ima i gore.
 
Osnivajući Srbsko lekarsko društvo naši velikani nisu mogli ni da naslute da će za ovo naše savremeno doba četvrti član ustava ispasti nedorečen. Trebalo je da pored očuvanja jezika dodaju i – pisma; obavezu očuvanja naše azbuke, srpske ćirilice. Nisu to tada mogli znati, ne krivimo ih. Tada su se knjige, časopisi i novine na srbskom jeziku štampali ćirilicom, i to ne samo na prostoru Srbije, nego i u tada susednoj Austrougarskoj. Ono što je izlazilo na hrvatskom jeziku štampalo se gajevicom, zapravo abecedom, ili kako je mi uporno nazivamo – latinicom. Odmah posle Vidovdana 1914. godine, na čitavoj teritoriji pomenute carevine zabranjeno je štampanje knjiga, časopisa i novina ćirilicom. Počeo je pogrom Srba austrougarskih državljana, uz pogrom i ćirilice. Tokom austrougarske okupacije (1915-1918) ćirilica je izbačena iz zvanične upotrebe i na čitavoj teritoriji okupirane Kraljevine Srbije. Pisma koje su porodice, posredstvom Crvenog krsta, pisale svojima što u zarobljeničkim logorima, što u logorima za internirce, morala su biti adresovane na gajevici, inače su bacana u koš. 
 
Potrajalo bi da dalje pričamo i o toj krvavoj istoriji. Ali, osvrnimo se. Nemojmo dalje od ovog skupa... Samo jedan jedini rad, i to studentski, ukrašen je na svojim slajdovima ćiriličnim tekstom. Jedan jedini. U Studenici, centru, izvoru, kako kažemo – srpske duhovnosti.
 
Pre koju godinu, kada je osnivan stručni časopis „Medicus“, a doc. dr Ljiljana Vujotić postala glavni i odgovorni urednik, obratila mi se pitanjem da li bih postao jedan od saradnika. Moj odgovor je bio odrečan: ne, dok ga štampate gajevicom. (Jer, ako sam morao da i to podnosim, zarad tričave karijere univerzitetskog profesora, ne moram više.) A, ako Vam moj stav nije jasan, nastavio sam, pitajte – Brisel. Doc dr Ljuljana Vujotić je rođeni borac. Svojevremeno je bila pomoćnik Ministra zdravlja, ali je podnela ostavku i prešla u gerilu. Moje reči prenela je vlasniku tog nevelikog ali „luksuznog“ časopisa. Vlasnik, po narodnosti Čeh, odmah je u Briselu pronašao rečeni institut.
 
Tačno je, rekoše mu telefonskom razgovoru, sve ono što se bilo gde, pa i u nekadašnjoj Srbiji Slobodiji, štampa gajevicom, svrstavamo u hrvatsku kulturnu baštinu, a što je štampano ćirilicom u srpsku. Ali, zavapio je vlasnik „Medicus“-a, mi smo već štampali prvi broj časopisa gajevicom. Šta ćemo sad!? Evo, šta ćete, glasio je odgovor, neka u sledećem broju na prvoj strani piše da se vaš list štampa na oba pisma, na ćirilici i na latinici, a onda u istom broju objavite i jedan ćirilićni tekst. Tek tada ćemo vas svrstati u srpsku kulturnu bašinu.
Vlasniku „Medicus“- a, pao je kamen sa srca. No, sem mojih relativno čestih tekstova u tom časopisu, samo su još dva autora zahtevala da se njihovi radovi štampaju ćirilicom. Svi ostali tekstovi su i dalje latinični.
 
Stručni medicinski časopis „Medici. Com“ koji izlazi u Republici Srbskoj, na isto tako izvanrednom papiru, štampa se gajevicom... I – kraja nema.
Zvali satanu pa – dozvali. Ode azbuka...ode i srbski jezik. Nesta narod. Satreše ga.
 
(Izgovoreno 14. juna 2009. na 13. Studeničkoj akademiji, posvećenoj Napretku u imunoterapiji tumora. Kasnije je, međutim, konstatovano da je to bila 14. Stud. akademija. Štampano u Medici.com. Br. 40; 2010, str.99. A zatim u Studeničkom zborniku, zborniku radova sa skupa 800 godina srpske medicine; Infinitas&Srbsko lekarsko društvo, Beograd, 2011. str.235 – 236. Takođe na sajtu: Istorija medicine, ili www.rastko.net/medicina. )  
 
 https://album.cirilica-beograd.rs/picture.php?/662/category/ocirilici