Boljšoj teatar ponovo u akciji

Vrhunac kulturnog života Rusije 2011. godine je bio u oktobru. Posle šestogodišnje rekonstrukcije-restauracije otvorena je bila istorijska zgrada moskovskog Boljšoj teatra – to je glavni teatar zemlje.

Rekonstrukcija-restauracija se pretvorila u veliko preuređenje, koje je bez premca u istorijatu tog pozorišta tokom 236 godina njegovog postojanja. Danas glavni teatar zemlje  ima pravo da pretenduje na prvenstvo u mnogim aspektima, - tvrdi  generalni direktor Boljšog teatra Anatolij Iksanov.

Dobili smo predivan teatar, teatar 21. veka, i to obnovili smo idealnu akustiku, koja je tu bila u 19. veku, a koja je bila izgubljena u vezi sa nizom objektivnih razloga. Mi smo dobili veoma  složenu opremu, pozorišne tehnologije, u nekim aspektima smo prvi. Što je važno, sačuvali smo istorijsku zgradu kao spomenik arhitekture – naši restauratori su  sproveli  ogroman obim radova. Najglavniji za nas je stvaralački proces.

Ako dodamo neke pojedinosti, glavno je, svakako, u tome da su restauracioni radovi ostvareni na naučnoj osnovi. Naprimer, gledalište: kao uzor je uzeta imperska raskoš enterijera,  koju je Boljšoj teatar stekao krajem 19. veka.  Ukrašene zlatom draperije loža u boji maline, slika igre Apolona i muza na plafonu,  kristalni luster sa tri reda ukrasa i hiljadama kristalnih privesaka – sve je to obnovljeno  po uzoru na ono, kako je izgledalo za vladavine poslednjeg ruskog imperatora.

Na osnovi naučnih istraživanjva je sačuvan istorijski izgled čitave zgrade pozorišta kao čuvenog moskovskog spomenika arhitekture. Danas Boljšoj teatar ima pređašnji, poznati u čitavom svetu izgled – osam stubova pred ulazom i kvadriga Apolona iznad portikusa.

Pri tome, bez promene spoljašnjeg izgleda, zahvaljujući rekonstrukciji, pozorište je dvostruko povećalo svoju površinu: pod istorijskom zgradom je uređen šestospratni podzemski prostor, u kojem su se smestile koncertna sala i mnoge funkcionalno važne prostorije. Pozornica Boljšog teatra je takođe rekonstruisana: ona je znatno povećana,  dobila supersavremenu opremu i sposobnost za brzu transformaciju zahvaljujući kompjuterskom upravljanju. Stvaralački život na istorijskoj pozornici Boljšog teatra se ponovo odvija. 28. oktobra je održana prva predstava, koju su  u direktnom prenosu na TV i internet-prikazu gledali milioni  ljudi u čitavom svetu. Zatim je održana i prva premijera. O njoj spore sve do sada, ona je povezana s imenom reditelja Dmitrija Černjakova i njegovim upornim pokušajima da učini rusku klasiku savremenom na pozornici glavnog teatra zemlje – ovaj put  je reč o operi Mihaila Glinke Ruslan i Ljudmila. Senzacija su  postala gostovanja milanske La Skale – jednog od vernih prijatelja i partnera Boljšog teatra. Italijanski umetnici su prvi od stranih izvođača probali akustiku gledališta i supemogućnosti obnovljene pozornice: u novembru hor i orkestar su predstavili Rekvijem Džuzepe Verdija, a u decembru baletska trupa La Skala  je demonstrirala svoajbolje priredbe: Ekselsior i San letnje noći.Moskovska publika, koja se zaželela istorijskih priredaba, atmosfere i raskošnih enterijera Boljšog teatra, već u toku dva meseca kupuje ulaznice poput vrućih piroški.