Бољшој театар поново у акцији
Врхунац културног живота Русије 2011. године је био у октобру. После шестогодишње реконструкције-рестаурације отворена је била историјска зграда московског Бољшој театра – то је главни театар земље.
Реконструкција-рестаурација се претворила у велико преуређење, које је без премца у историјату тог позоришта током 236 година његовог постојања. Данас главни театар земље има право да претендује на првенство у многим аспектима, - тврди генерални директор Бољшог театра Анатолиј Иксанов.
Добили смо предиван театар, театар 21. века, и то обновили смо идеалну акустику, која је ту била у 19. веку, а која је била изгубљена у вези са низом објективних разлога. Ми смо добили веома сложену опрему, позоришне технологије, у неким аспектима смо први. Што је важно, сачували смо историјску зграду као споменик архитектуре – наши рестауратори су спровели огроман обим радова. Најглавнији за нас је стваралачки процес.
Ако додамо неке појединости, главно је, свакако, у томе да су рестаурациони радови остварени на научној основи. Например, гледалиште: као узор је узета имперска раскош ентеријера, коју је Бољшој театар стекао крајем 19. века. Украшене златом драперије ложа у боји малине, слика игре Аполона и муза на плафону, кристални лустер са три реда украса и хиљадама кристалних привесака – све је то обновљено по узору на оно, како је изгледало за владавине последњег руског императора.
На основи научних истраживањва је сачуван историјски изглед читаве зграде позоришта као чувеног московског споменика архитектуре. Данас Бољшој театар има пређашњи, познати у читавом свету изглед – осам стубова пред улазом и квадрига Аполона изнад портикуса.
При томе, без промене спољашњег изгледа, захваљујући реконструкцији, позориште је двоструко повећало своју површину: под историјском зградом је уређен шестоспратни подземски простор, у којем су се сместиле концертна сала и многе функционално важне просторије. Позорница Бољшог театра је такође реконструисана: она је знатно повећана, добила суперсавремену опрему и способност за брзу трансформацију захваљујући компјутерском управљању. Стваралачки живот на историјској позорници Бољшог театра се поново одвија. 28. октобра је одржана прва представа, коју су у директном преносу на ТВ и интернет-приказу гледали милиони људи у читавом свету. Затим је одржана и прва премијера. О њој споре све до сада, она је повезана с именом редитеља Дмитрија Черњакова и његовим упорним покушајима да учини руску класику савременом на позорници главног театра земље – овај пут је реч о опери Михаила Глинке Руслан и Људмила. Сензација су постала гостовања миланске Ла Скале – једног од верних пријатеља и партнера Бољшог театра. Италијански уметници су први од страних извођача пробали акустику гледалишта и супемогућности обновљене позорнице: у новембру хор и оркестар су представили Реквијем Џузепе Вердија, а у децембру балетска трупа Ла Скала је демонстрирала своајбоље приредбе: Екселсиор и Сан летње ноћи.Московска публика, која се зажелела историјских приредаба, атмосфере и раскошних ентеријера Бољшог театра, већ у току два месеца купује улазнице попут врућих пирошки.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















