Superfond protiv superkrize

Razmere i konture novog do sada neviđenog stabilizacionog fonda EU razmotrili su moćnici u Davosu. Ćelijski, u zavereničkom stilu. Po informaciji Fajnenštl tajms Dojčland, zvanično nepotvrđenoj, ali ni opovrgnutoj, MMF, ECB, Evropska komisija i Ministarstvo finansija SAD skloni su formiranju nekakvog superfonda EU u visini do bilion i po evra. Predviđa se da se on popuni zajedničkim snagama: od sredstava dva evropska stabilizaciona fonda, plus ulog od 500 milijardi MMF. Ovaj zaštitni bedem treba da izdrži pritisak potencijalnih finansijskih bura.

Istovremeno pojavilo se drugo saopštenje nemačkog lista Handelsblat. Krajem februara šef Evropske CB Mario Dragi planira da ”otvori novčane brane” za banke. Predložiće im više od bilion evra za tri godine i po tarifi bliskoj nultoj. Jer po proračunima organizacija bankarskog nadzora EU, samo velike evropske banke osećaju danas deficit likvidnosti u visini od 115 milijardi evra.

Državne dugove u visini od oko 300 milijardi evra treba da otplati Francuska, Italija i Španija — to samo u tekućem februaru-aprilu. Ako je verovati proračunima švajcarskog bankara Žan-Kloda Marjeta, države i banke EU do kraja godine treba da nadoknade kreditorima na osnovu svojih zajmova čudovišnu sumu od preko tri trilona dolara ukupno.

ECB, naravno, nema pravo da finansira državne budžete direktno. Ipak može to da čini preko kredita nacionalnim bankama. Mada ovaj metod — oslobađati se od starih dugova ulazeći u nove — deluje očigledno poročno. Finansijski eksperti u takvim slučajevima govore da političari jednostavno kupuju vreme. U nadi da će recesiju smeniti ako ne ekonomski bum, onda makar rast. Mišljenje direktora Ekonomskog instituta, dopisnog člana RAN Ruslana Grinberga.

Oni kupuju vreme, istina je. Ali kupuju i mir. Čim proradi ekonomija i započne ekonomski rast, sve će ući u normalne tokove. Tada će se porezi uvećati, započeće smanjenje deficita državnog budžeta. Sada je glavna briga umiriti tržišta kratkoročno. A dugoročno — učiniti sve za obnovu rasta.

Nije činjenica da će finansisti početi da kreditiraju realnu ekonomiju. U decembru, dobivši zajmove od ECB, oni su ih odmah odneli na čuvanje na račune iste te CB. Tako je pouzdanije. Mogu to da urade i ovog puta. Ruslan Grinberg.

Bankari se plaše zato što ne vide čvstu ruku. I žele da stisnu novac. S jedne strane da zategnu kaiševe, likvidiraju deficite, sa druge da ubrzaju ekonomiju. To je oksimoron, jedno isključuje drugo. Ipak svi strahovi povodom inflacije su smešni. Ako bude inflacije, tada će se baviti borbom protiv nje. Sada je najvažnije rast i zapošljavanje. I gotovo.

Evropski establišment neizbežno će morati da bira između budžetskog cicijašena i finansijskih ulaganja u realni sektor ekonomije. Dugovi su odveli Evropu u ćorsokak. Ali sada novi dugovi treba da pomognu da se iz njega izađe.