Evropa objavljuje Kini trgovinski rat?

Evropska komisija pipremiće do marta nacrt direktive EU o uvođenju protekcionističkih mera protiv Kine. Evropa, koja je veliki trgovinski partner Kine, ozbiljno rizikuje ako se zaoštravanje protivrečnosti između EU i Kine pretvori u trgovinski rat. Uzimajući u obzir rastuće američko-kineske protivrečnosti, novi trgovački rat, sasvim moguće, može da stekne globalni karakter.

EU motiviše uvođenje protekcionističkih mera time što vlasti Kine blokiraju dostup evropskih preduzeća određenim segmentima tržišta. Po rečima evropskog komesara za trgovinu Karela de Gihta, vođenje biznisa u Kini evropskim kompanijama ozbiljno otežava trgovinska politika lokalnih vlasti, zasnovana između ostalog na monopolskom pristupu sirovinama.

Izjave činovnika Evropske komisije skoro bukvalno se podudaraju sa onim što u poslednje vreme govori Vašington. Istupajući pred Kongresom sa godišnjim ekspozeom, Barak Obama takođe je pozvao Kinu da odustane od dampinga i protekcionizma. Po Obaminom mišljenju, kineska izvozna preduzeća dobijaju subvencije, a smanjeni kurs juana daje im dodatnu prednost na svetskom tržištu. On je pozvao da se ojačaju mere ograničavanja uvoza švercovane robe, piratskog softvera, da se formira specijalni kontrolni organ za suprotstavljanje nesavesnoj konkurenciji. Novinari su izračunali da je predsednik u svom izlaganju 5 puta pomenuo Kinu u negativnom kontekstu. Kao i primedbe EU, američki zahtevi upućeni Kini bliski su ultimatumu.

U ponedeljak STO je donela rešenje da se prizna opravdanom tužba SAD i EU, koje su insistirale na tome da ograničenja kineskih vlasti u sferi izvoza niza sirovinske robe ne odgovaraju normama STO. Kako smatra glavni naučni saradnik Instituta za Daleki Istok RAN Jakov Berger, jačanje protivrečnosti u svetskoj trgovini ima objektivni karakter.

Situacija u međunarodnoj trgovini i međunarodnim finansijama sada se zaoštrava praktično do krajnje granice. Uglavnom se to tiče glavnih faktora međunarodnog tržišta — zone evra, SAD i Kine. Kina se žali da međunarodna pravila krše pre svega EU i SAD. Kao odgovor, EU optužuje Kinu.

Realno se u najgoroj situaciji nalazi EU, gde političke i ekonomske veze ovog saveza razara nadolazeći novi talas krize. Kina veoma pati od pojeftinjenja evra, pošto to smanjuje konkuretne prednosti kineske industrije i trgovine sa Evropom i SAD. Svaka strana teži da se sačuva od nadolazećih novih talasa krize i pribegava protekcionističkim merama, mešanju države u privredu, u finansije i kreditnu sferu. Rastu protivrečnosti u međunarodnim savezima, bilo da je to STO ili MMF. Tu se pojavljuju ogromne razlike u interesima, i jedinstvno svetskog tržišta u kolosalnom meri potkopavaju ove razlike.

U kontekstu krize na prvi plan za Zapad izbijaju faktori ekonomske bezbednosti, uvećanja broja radnih mesta, smanjenja zavisnosti od uvoza i interesi razvoja sopstvene proizvodnje. Barak Obama je u obraćanju naciji direktno pozvao američki biznis da odustane od politike prenosa proizvodnje u druge zemlje i da vrati kući naša radna mesta. Sve više eksperata upozorava da predstoji značajna promena strukture robnih tokova, uspostavljena poslednjih decenija. A to znači da svetska trgovina stupa u zonu ozbiljne trubulentnosti.