Evropska komisija predložila nove bezbednosne zakone

Evropska komisija je prošle nedelje predložila nekoliko novih zakona koji će omogućiti državnim agencijama u zemljama članicama Evropske unije lakši pristup bazama podataka davalaca Internet usluga. Među predloženim propisima nalazi se i zakon koji će omogućiti pristup podacima o avionskim putnicima koji ulaze, odnosno izlaze iz zemalja članica EU.

Objavljivanje tih zakonskih predloga poklopilo se sa nedavnim saopštenjem britanske obaveštajne službe, poznatije kao MI5, koja je upozorila da je opasnost od napada radikalnih islamističkih grupa u porastu. Budući da su sećanja na napad bombaša-samoubica u Londonu 2005. godine u kome su poginule 52 osobe, kao i na podmetanje bombi u vozove u Madridu 2004. godine u kome je poginula 191 osoba, još uvek sveža - upozorenje službe MI5 je shvaćeno veoma ozbiljno.

Franko Fratini, evropski komesar za pravdu i unutrašnje poslove, izjavio je da Evropska unija mora da uloži dodatne napore kako bi povećala bezbednost stanovnika svih 27 zemalja članica. Jedna od mera koje je Fratini predložio jeste zatvaranje Web lokacija na kojima ekstremne grupe objavljuju svoje propagandne pamflete ili razmenjuju informacije o metodama terorističkih napada. "Terorizam predstavlja pretnju ne samo političkim osnovama Evropske unije, nego i svakodnevnom životu naših sugrađana", izjavio je Fratini. "Nove mere treba da olakšaju saradnju kompanija davalaca Internet usluga i odgovarajućih državnih službi, kako bi se sprečili teroristički napadi i identifikovali napadači", dodao je Fratini.

Najnoviji propisi dodatno pooštravaju odredbe kontroverznog zakona o čuvanju poverljivih podataka koji je Evropska unija donela 2005. godine. Odredbe tog zakona su obavezivale evropske telekomunikacione kompanije da čuvaju podatke o privatnim telefonskim pozivima svojih pretplatnika, kao i o slanju faksova i poruka elektronske pošte. Podaci o telefonskim razgovorima morali su da se čuvaju najmanje dve godine, a podaci o slanju poruka e-pošte najmanje šest meseci. Osim toga, podaci su u svakom trenutku morali da budu dostupni istražiteljima koji tragaju za teroristima.

Ostale antiterorističke mere koje je Evropska komisija predložila podrazumevaju formiranje baze podataka o eksplozivnim sredstvima i formiranje registra putnika koji ulaze, odnosno napuštaju zemlje članice EU. Prvenstveni cilj zbog koga će taj registar bit formiran jeste borba protiv ilegalne imigracije. U registru će se čuvati biometrijski podaci o putnicima, pre svega njihove digitalne slike i otisci prstiji, kao i skenirane slike zenica očiju.

Drugi deo predloženih propisa se odnosi na avionske putnike. Ti propisi su sada bezmalo identični propisima što važe u SAD, a koji su dugo predstavljali razlog za sporenje između članova evropskog Parlamenta s jedne strane, i Evropske komisije i američkih carinskih organa, s druge strane. Naime, Evropska komisija i carinske vlasti SAD su 2004. godine potpisali sporazum koji je omogućavao američkim carinskim organima da proveravaju spiskove putnika i izbace iz aviona osobe koje im se čine sumnjive, iako se letelica nalazi na uzletištu u drugoj zemlji. Sporazum iz 2004. godine je dodatno pooštrio odredbe američkog Zakona o pojačanoj bezbednosti granice i ulazaka s vizom (Enhanced Border Security and Visa Entry Act). Član 231. tog zakona predviđao je da avioprevoznici koji lete za SAD moraju petnaest minuta posle poletanja da pošalju amerièkim vlastima podatke o putnicima (Passenger Name Record, PNR), a sporazumom iz 2004. godine ti podaci su se morali dostaviti pre poletanja.

Dostavljanje podataka o putnicima je, inače, zabranjeno između zemalja Evropske unije Zakonom o zaštiti podataka (Data Protection Act). Iako je Parlament Evropske unije od početka rasprave o sporazumu bio protiv njegovog potpisivanja, Evropska komisija je svojevremeno uspela, uz pomoć vlada svih zemalja članica, da ga "progura". Kontroverzni sporazum daje američkim carinskim organima pravo da od evropskih avioprevoznika zatraže (pod pretnjom zabrane sletanja) podatke njihovih putnika, kao što su ime i prezime, adresa, broj kreditne kartice itd.

Novi propisi koje je predložila Evropska komisija obavezuju avioprevoznike da nadležnim organima 24 časa pre poletanja predaju podatke o putnicima koji ualze ili napuštaju zemlje Evropske unije. Radi se o 19 različitih podataka, uključujući ime, adresu, broj kreditne kartice, trasu putovanja i krajnje odredište. Osim toga, aviokompanije bi bile dužne da te podatke čuvaju 13 godina (američki propisi predviđaju da se podaci čuvaju 15 godina).

Iako će se o novim propisima tek raspravljati, predlozi zakona su izazvali oštru reakciju udruženja za zaštitu civilnih prava, koje smatraju da se radi o ugrožavanju građanskih prava i privatnosti pojedinaca.

Da bi stupili na snagu, predložene zakone moraju jednoglasno prihvatiti sve zemlje članice Evropske unije.