Европска комисија предложила нове безбедносне законе

Европска комисија је прошле недеље предложила неколико нових закона који ће омогућити државним агенцијама у земљама чланицама Европске уније лакши приступ базама података давалаца Интернет услуга. Међу предложеним прописима налази се и закон који ће омогућити приступ подацима о авионским путницима који улазе, односно излазе из земаља чланица ЕУ.

Објављивање тих законских предлога поклопило се са недавним саопштењем британске обавештајне службе, познатије као МИ5, која је упозорила да је опасност од напада радикалних исламистичких група у порасту. Будући да су сећања на напад бомбаша-самоубица у Лондону 2005. године у коме су погинуле 52 особе, као и на подметање бомби у возове у Мадриду 2004. године у коме је погинула 191 особа, још увек свежа - упозорење службе МИ5 је схваћено веома озбиљно.

Франко Фратини, европски комесар за правду и унутрашње послове, изјавио је да Европска унија мора да уложи додатне напоре како би повећала безбедност становника свих 27 земаља чланица. Једна од мера које је Фратини предложио јесте затварање Wеб локација на којима екстремне групе објављују своје пропагандне памфлете или размењују информације о методама терористичких напада. "Тероризам представља претњу не само политичким основама Европске уније, него и свакодневном животу наших суграђана", изјавио је Фратини. "Нове мере треба да олакшају сарадњу компанија давалаца Интернет услуга и одговарајућих државних служби, како би се спречили терористички напади и идентификовали нападачи", додао је Фратини.

Најновији прописи додатно пооштравају одредбе контроверзног закона о чувању поверљивих података који је Европска унија донела 2005. године. Одредбе тог закона су обавезивале европске телекомуникационе компаније да чувају податке о приватним телефонским позивима својих претплатника, као и о слању факсова и порука електронске поште. Подаци о телефонским разговорима морали су да се чувају најмање две године, а подаци о слању порука е-поште најмање шест месеци. Осим тога, подаци су у сваком тренутку морали да буду доступни истражитељима који трагају за терористима.

Остале антитерористичке мере које је Европска комисија предложила подразумевају формирање базе података о експлозивним средствима и формирање регистра путника који улазе, односно напуштају земље чланице ЕУ. Првенствени циљ због кога ће тај регистар бит формиран јесте борба против илегалне имиграције. У регистру ће се чувати биометријски подаци о путницима, пре свега њихове дигиталне слике и отисци прстији, као и скениране слике зеница очију.

Други део предложених прописа се односи на авионске путнике. Ти прописи су сада безмало идентични прописима што важе у САД, а који су дуго представљали разлог за спорење између чланова европског Парламента с једне стране, и Европске комисије и америчких царинских органа, с друге стране. Наиме, Европска комисија и царинске власти САД су 2004. године потписали споразум који је омогућавао америчким царинским органима да проверавају спискове путника и избаце из авиона особе које им се чине сумњиве, иако се летелица налази на узлетишту у другој земљи. Споразум из 2004. године је додатно пооштрио одредбе америчког Закона о појачаној безбедности границе и улазака с визом (Enhanced Border Security and Visa Entry Act). Члан 231. тог закона предвиђао је да авиопревозници који лете за САД морају петнаест минута после полетања да пошаљу америèким властима податке о путницима (Passenger Name Record, PNR), а споразумом из 2004. године ти подаци су се морали доставити пре полетања.

Достављање података о путницима је, иначе, забрањено између земаља Европске уније Законом о заштити података (Data Protection Act). Иако је Парламент Европске уније од почетка расправе о споразуму био против његовог потписивања, Европска комисија је својевремено успела, уз помоћ влада свих земаља чланица, да га "прогура". Контроверзни споразум даје америчким царинским органима право да од европских авиопревозника затраже (под претњом забране слетања) податке њихових путника, као што су име и презиме, адреса, број кредитне картице итд.

Нови прописи које је предложила Европска комисија обавезују авиопревознике да надлежним органима 24 часа пре полетања предају податке о путницима који уалзе или напуштају земље Европске уније. Ради се о 19 различитих података, укључујући име, адресу, број кредитне картице, трасу путовања и крајње одредиште. Осим тога, авиокомпаније би биле дужне да те податке чувају 13 година (амерички прописи предвиђају да се подаци чувају 15 година).

Иако ће се о новим прописима тек расправљати, предлози закона су изазвали оштру реакцију удружења за заштиту цивилних права, које сматрају да се ради о угрожавању грађанских права и приватности појединаца.

Да би ступили на снагу, предложене законе морају једногласно прихватити све земље чланице Европске уније.