Čime svetu preti napad na Iran

Vojna akcija protiv Irana imala bi teške posledice po svetsku ekonomiju, opominju eksperti. U slučaju bombardovanja nuklearnih objekata u Iranu cena nafte bi mogla porasti do 300 dolara za 1 barel. To je mišljenje eksperta za međunarodnu bezbednost Stejt departmenta SAD Džozefa Čirčionea, koji predviđa da vojna operacija ne samo da ne bi omogućila rešavanje krize oko Islamske Republike, nego bi Iran naterala da stvori nuklearnu bombu.

SAD pokušavaju da ubede Izrael da vojna akcija protiv Teherana nema perspektivu. Barak Obama je Netanjahua pozvao da dođe u posetu Sjedinjenim Američkim Državama 5. marta. Kina smatra da bi gađanje Irana od strane Izraela dovelo do velikih potresa u regionu, Moskva ulaže sve moguće napore kako bi sprečila vojnu varijantu. Uostalom i izraelska administracija za sada ne isključuje taj scenario.

U međuvremenu svetsko tržište je već nekoliko meseci u groznici zbog očekivanja operacije protiv Irana, kaže ekspert Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Aleksadar Pasečnik.

Izrael sve aktivnije raspaljuje vatru pokušavajući da svoje saveznice, SAD i Veliku Britaniju, ubedi da otvore vojni front protiv Irana, koji bi navodno uskoro mogao stvoriti nuklearno oružje. Svetske berze sirovina su davno na oprezu i reaguju na glasine. Jer, Iran neće moći da se savlada kao što je to bilo sa Libijom pošto ima sasvim drugačiji potencijal. Obzirom da je vojno prisustvo Amerikanaca u zoni Persijskog zaliva u porastu, najverovatnije se radi o pripremanju za početak rata. To je scenario koji nigde ne vodi: ako cene nafte počnu da višestruko rastu, ekonomije zemalja koje su najviše ranjive počeće da se urušavaju (konec  golosa).

Iranske vlasti se trude da izdrže udarac i ne plaše međunarodnu zajednicu mogućim posledicama agresije. Baš suprotno, izgleda da se Teheran najozbiljnije priprema za moguću operaciju. Na primer, Iran namerava da formira trupe za kiberodbranu, počeo je obuku u kojoj učestvuju avioni i raketni kompleksi radi odbrane nuklearnih objekata od mogućeg napada Izraela. Jedan od komandanata Iranske revolucionarne garde general Mohamad Hedžazi je rekao da bi njegova zemlja mogla da neprijatelja gađa radi opomene ako bi osetila da su njeni nacionalni interesi ugroženi. Mišljenje eksperta za Istok Vladimira Sažina:

Hedžazijeva izjava je element psihološkog i propagandnog rata protiv oponenata. Pokušava da svetsku javnost uplaši čas mogućim obustavljanjem i inače neznatnih isporuka nafte u Francusku ili Veliku Britaniju, čas izjavama o preventivnim udarcima. Teško je zamisliti kako je to izvodljivo, osim ako se uzmu u obzir diverzijska delatnost Irana u regionu i mogućnosti njegovih manjih brodova u Persijskom zalivu. U teoriji mogao bi izvesti udarac. Ali se vojne konekcije Irana ne mogu uporediti sa vojskom i mornaricom Izraela i njegovih saveznika. 

U Organizaciji za kolektivnu bezbednost i saradnju (ODKB), čija je Rusija članica, nadaju se da neće doći do napada na Islamsku Republiku. Još jedna mogućnost za sprečavanje proširivanja krize jeste saradnja Teherana sa delegacijom inspektora Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (MAGATE), koja je u Iran stigla pre nekoliko dana.