Nenaučene lekcije

„U Libiji su održane svečanosti povodom prve godišnjice „februarske revolucije“. Blok NATO je skromno ostao po strani.“ Ovakvom, unekoliko ironičnom opaskom svoj komentar posvećen prvom jubileju „demokratije“ na libijski način, započele su nemačke novine «Neues Deutschland». Rukovodstvo alijanse je očigledno zaista imalo dovoljno razuma da se ne pridruži „prazniku“ onih koje su pre godinu dana doveli na vlast u zemlji koju je tada razdirao građanski rat. Rat, u kojem je Zapad, uprkos rezoluciji OUN otvoreno podržao jednu od zaraćenih strana.

Naravno, u Briselu nije mogao biti u potpunosti ignorisan libijski „jubilej“. Čestitke novoj vlasti uputili su lideri zemalja NATO, čiji su avioni bombardovali Gadafijevu vojsku. Sticanje slobode sad već bivšim „revolucionerima“ zvaničnom izjavom je čestitala i američka Bela kuća. Pritom ih je delikatno podsetila na potrebu za jačanjem stabilnosti i reda u zemlji.

Podsećanje je umesno, premda je, čini se više ritualno. Po rečima nemačkih novina «Süddeutsche Zeitung», Libija „oslobođena od diktatora, na koju je Zapad zaboravio“ brzo tone u srednji vek. Stižu zabrinjavajući signali o mučenjima koja se primenjuju prema Gadafijevim pristalicama. Dakle, u šta su Libijski pretvorili slobodu koja im je data?

Po podacima francuske agencije AFP, teški sukobi između boraca zaraćenih plemena na jugoistoku Libije odneli su u poslednjih dana živote preko 100 ljudi. Po izjavama posmatrača iz međunarodnih organizacija u toku poslednjih nedelja situacija u zemlji sve više izmiče kontroli.

Kako primećuje nemački «Die Welt», godišnjica „oslobođenja“ bi za nove vlasti Libije mogla predstavljati dobar povod za analiziranje problema postrevolucionarnog perioda. Međutim, u zvaničnim medijima nema ni reči o krvavim međuplemenskim koškanjima, o čudovišnoj korupciji i pljačkama na bojištu, o mučenjima i pogubljenjima bez suda i istrage, koje sprovode pobednici. A i u koridorima vlasti zemalja NATO, koje su od „revolucionara“ za svoju podršku dobile solidan „bonus“ u vidu libijske nafte, neki više vole da ne primećuju mračne strane nove „demokratije“.

Komentar vojnog stručnjaka, odgovornog urednika novina „Nezavisni vojni pregled“ Viktora Litovkina.

- Nikakvu lekciju ni NATO, ni Sjedinjene Države nisu izvukli iz situacije u Avganistanu, u Iraku, Libiji ili Egiptu. Njihova uporna težnja da uvedu vojsku u Siriju govori o tome da haos, pokušaji igranja na protivrečnostima između političkih klanova i pojedinih religioznih usmerenja za njih predstavljaju zgodnu priliku da, što bi se reklo na ruskom, love ribu u mutnom. I oni namerno stvaraju i održavaju takav haos kako bi demonstrirali svoju snagu i pokazivali ko danas upravlja svetom. NATO je u suštini agresivna alijansa i neće odustati od težnje da svetu diktira svoju volju. 

Ovih dana je internet-portal „Zakon“ naveo zanimljivo saopštenje izraelske agencije „ISRAland“. Po nedavnoj anketi samo 15 procenata Libijaca bi želela da vidi kod sebe demokratiju po uzoru na zapadnu. Da li je to povod za NATO da se zamisli? Da, tamo o tome razmišljaju. Zvanični predstavnik stejt-departmenta SAD Viktorija Nuland (Victoria Nuland) je na brifingu izjavila da se „ne isključuje“ vojna invervencija u Siriji.