POKLONIŠTVO JE - PODVIŽNIŠTVO

Na Svetoj Liturgiji se uznosi molitva za putnike, jer je njihov život u opasnosti, na moru, na kopnu, u vazduhu i svuda. A svetitelji kojima smo došli molitveno-poklonički, blagodarstveno i slavoslovno, svagda se mole Bogu za nas, po njihovoj bezgraničnoj ljubavi, i zastupnici su naši na sudu Božjem, jer smo ih za to molili.
Svetitelji su naši prijatelji. Oni nas kao domaći u domu Oca nebeskoga dočekuju i raduju nam se. I vidimo da smo gosti koji su dobrodošli, jer opšte sa nama simvolima i signalima, umom i srcem, i mislima, i rečima, i delima. Bogolika ljudska bića, prisutna, realna, izmešana sa nama, učesnici našega spasenja, i ako smo duhovno budni opitno kušamo tajnu ovog živog odnosa, sa strahom Božjim i ljubavlju na delu: vole nas jer i mi volimo njih, a prvo nas je sve Bog zavoleo.
Divni Bog u svetima svojim, u svim vremenima i na svim prostorima, kako divne prijatelje ima, koji sijaju kao zvezdice posejane po beskrajnoj vaseljeni! I kako nas večnom ljubavlju oni ljube i žude da budemo u zajednici, da budemo učesnici slave njihove, koja se deljenjem umnožava. I slave Najslavnijeg, koji svoje blago deli sa nama grešnima. Oče naš... ponavljamo neprestano: volimo Te što si Živi Bog živih ljudi, a ne bog licemera, književnika i fariseja - koji sebe stavljaju na mesto Tebe, čijem čovekoboštvu je najveća kazna upravo to što Ti Jesi.

BAŠTA PRESVETE BOGORODICE

Nebo prinosi zvezde, anđeli pesmu, a mi ljudi - šta da prinesemo na dar Hristu i svetima, osim reči hvale i slave, Tvoje od Tvojih Tebi prinoseći za sve, jer reči same teku u srcima našim, kao bistri vaalamski izvori, da ne ostanemo nemi i prazni, bez obzira što su mnogi pre nas opevavali krasotu Tvoju u svetima, misli i dela Tvoja u stradalnicima i mučenicima rasejanim po svoj zemlji, pa i ruskoj.
A gle! Ovi severni hrišćani iz velike i prostrane zemlje kojoj pripada 1/6 od ukupnog kopna planete, koja se zove još i „Bašta Presvete Bogorodice“, čiji su sveti i svetli Lik ukrasili bezbrojnim oblicima bogopoštovanja, ispunjuju pesmu koja kaže da Ti ljudski rod na dar prinosi Djevu Mariju.

Sva lepota sveta vidljivog i nevidljivog ovaploćena je u liku kćeri Careve, Presvete Bogorodice. Ona je Svecarica, Državna, Zakonodavka; ona je Svemilostiva, Umiljenije, Šira od nebesa, Pokrov i zaštita i posrednica, Brzopomoćnica; pa Neočekivana radost, Umekšanje zlih srca, Ublaženje moje žalosti, Ona koja gleda na moje smirenje; te Spasiteljka onih koji propadaju, Stradalna sa našim stradanjima, Svih žalosnih radost, Utešiteljka, Isceliteljka, Vaspitanje duše, Obrezanje srca, Ozarenje uma; Ona je s nama u sve dane do svršetka sveta; Neopalima kupina, Nerazrušiva stena, Domostrojiteljna, Dostojna; Iverska, Tihvinska, Smolenska, Kazanska, Vladimirska, Ahtirska, Kurska, Počajevska, Teodorovska, Bogoljubovska... Umnoženje žita, Darodavka hleba, Čaša neispijna, Nada svih nevoljenih, Za nas zaklana, Radi nas krvotočiva, Posrednica grešnih, Igumanija monahujućih, Majka svih hrišćana, Mati Božja i Mati Čovečja - i njena služba Bogu i ljudima posramljuje svaku našu službu, ništavnu u sravnjenju sa njom.
Um čovečji dolazi u istupljenje i ne usuđuje se govoriti o toj ljubavi slovenske ruske duše prema majčici Bogorodici, dirljivoj i uzvišenoj ljubavi, tom osećanju Bogomajke u srcu ljudskom koje čuvstva višnjeg sveta darom tvoračkim ovaploćuje u delo ikonično na zemlji. Ta smelost u imenovanju njenih čudesnih bezbrojnih projavljivanja jeste sloboda dece Božje u ljubavi, to tepanje na milom i detinje molitvenom jeziku našoj Matuški - nema nijedan narod na zemlji.

„Narodi će prineti Gospodu darove slave svoje“, a pravoslavni Rusi će naročito prineti proslavljanje Bogorodice i, kao mudre devojke sa mnogo ulja blagodatnih dobrih dela i ljubavi u neugasivim kandilima, kojih je po pet, po deset, i po trideset - što svagda gore pred čudotvornim Njenim ikonama.

Pisano je o zlatnim kupolama sa divnim krstovima grada koji podseća na panoramu nebeskog grada; tek gledajući to uskliknuh: kako li je na nebu, kad je ovako na zemlji! Kakav je nebeski hram slave Božje, kad je zemaljski ovako veličanstven. Ovo nadahnuće blagoljepijem i krasotom neopisivom može se odnositi na hram Hrista Spasitelja, postavljenog na uzdignutom mestu, kao da lebdi u vazduhu. A može i na svaki hram Božji, jer je svaki dom molitve dostojan pohvale.

Hram je isti na nebu i na zemlji. U prirodi nema ovakvog krstoobraznog oblika, koji je umom Gospodnjim ljudima otkriven. Proroci i sveti su duhom videli hram i po otkrovenju sviše su ga napravili. Nijedna građevina na svetu nije kao crkva. Zato je božanstevna u svim pojavnim oblicima svojim. Večna bogočovečanska nebozemna građevina - Crkva, naš dom. Čovek svim snagama svoga bića treba da živi za Crkvu Božju; sve darove, sve talante, sva dobra da prinese Crkvi rukotvorenoj i nerukotvorenoj. Sve dane, sve sate, sve minute, vsjakoje dihanije da ugradi u Crkvu, jer je i sam Crkva Boga Živoga.

A ovde je hramu prineseno iz prirode sve najbolje: i zlato, i srebro, i drago kamenje, i mermer, i topaz, i dijamant, i safir, i ametist, i oniks, i halkidon, i smaragd, i sardoniks, i hrisolit, i jakint, i hrisopas. Bogu svo bogatstvo, a mi, inače nemajući ništa svoje, swebogatim Bogom se obogaćujemo, ako smo rod Njegov, govore verni.
Raskošno ugrađivanje plemenitih metala u najplemenitiji dom Božji izaziva i divljenje i čuđenje. Otkuda ovolika lepota i sklad u umu ljudskom? I kako se tako čudesno ovaploti u delo ruku čovečjih koje je - Crkva Boga Živoga? A kakva je tek krasota besmrtne hristolike duše koja je dragocenija od svakoga hrama, koju ukrašava nepropadljiva blagodat Božja!

Blagoljepije je osobenost ruskog Pravoslavlja. Ne možemo se nasititi ovog divnog dara Božjeg sozercavajući bezvremeno i besprostorno punotu svetoga mesta, punu anđela i ljudi, na kome je dobro biti.

STARČESTVO - DAR BOŽJI SVETU

Rusija je zemlja čudesa. Prohodeći ogromna prostranstva prirode, svuda se prirodno susretnemo sa ponekim čudom. Ko u čudo veruje, ono ga posećuje, i taj čudesne stvari kuša i spoznaje; ko se čudu nada, čudesnom ljubalju voli i strada. A samo čudo nad čudima je - Bog među ljudima. Jer je naš Bog - Čudotvorac.
Rusija je Vasilisa Prekrasna, koja izranja iz šuma i jezera i koja živi među šumskim drvećem u visokoj travi i u drvenoj kućici iz bajke. Gde su Rusi u selu ruskom? Sve je tiho i nekako svečano. U dvorištu nema cveća i voća i baštice, nema dečice, ni bakica, ni životinjica. Rusko selo kao da umire. Ali prividno. Sigurno je ovako izgledalo i u ranijim vekovima. Tiho i skromno.

Duboki mir beskrajnih šuma obećava da ćeš ovde naći mir. A starac jedan, baćuška ruski, kaže, da Gospod promisliteljski čuva ovakvu zemlju nenaseljenu za buduće vreme, kad će najveće blago biti zdrava zemlja i čista voda, što već danas u vremenima apokaliptičnih ekoloških problema čovečanstva izgleda sasvim realno.
Rusko Starčestvo je takođe dar Božji savremenom svetu. Starac može biti i star i mlad, i muško i žensko, i monah i mirjanin, ako je od Boga pozvan i poslan i ako ima opit bogopoznanja, i proročku dimenziju ličnosti: ne da ljudima govori šta će biti, nego šta je bilo i šta jeste, i kakva je volja Božja za čoveka i narod. Starac Pajsije kaže da će u poslednjim vremenima starčestvo skoro sasvim nestati, a u Optini Pustinji nam je rečeno da će svetih staraca ovde biti do kraja vremena.

Svetom Aleksandru Svirskom, jedinom novozavetnom svetitelju kome se javila Sveta Trojica u vidu tri angela kao starozavetnom Avraamu, dato je obećanje da će do kraja sveta iz ove obitelji, iz koje je inače potekla Optina Pustinja, biti svetih staraca koji imaju bogopoznanje i bogoviđenje.

Susret sa starcem Ilijom u Optini pustinji, sav u duhu žitija svetih, rečima neopisiv, ali po blistanju nebeske svetlosti, (oko nas mrak, a sve blista u svetlosti!) duhovne radosti i izobilne blagodati poznaješ svetu dušu i Božju blizinu. On ima mnoge darove jer ima veliku ljubav. I zaslužuje ih svecelo, jer ništa ne zadržava za sebe, nego kao reka života iz nedara Božanstva, teče ljubav iz njegovog srca i izliva se na nas, nasićuje nas i obogaćuje, i daje ono što ištemo. Ali, o tajni se ne može racionalno govoriti, a da se ne izneveri istina, i zato je najbolje da tajna ostane tajna.

SUSRET SA SVETIMA

Susret sa živim ljudima u Bogu je najdragoceniji. Pomenuću smirenu igumaniju mati Erotidu.

Dočekuje nas na vratima manastirskim - pesmom. „Proslavljajte jedni druge psalmima i pesmama duhovnim“, savetuje nas apostol Pavle. Posle uobičajene trpeze ljubavi obradovala nas je svenoćnim bdenijem koje je trajalo od 23 do 4 ujutru, da se zajedno pomolimo za spasenje i svete Srbije i svete Rusije. To je bio njen dar. Pet sati borbe sa snom, sa telom, sa pažnjom, sa budnošću, sa molitvenim usrđem, sa smiravanjem sebe, sa voljom da se izdrži do kraja, dalo je divne plodove blagodatne radosti i ekstatičke punote bića, koje smo okusili sa prvim zracima sunca međusobno se ugledavši u novoj tavorskoj svetlosti, preporođeni, umiveni, svežeg duha i duše, kao rosa jutarnja sa livada solbinskih, i blagi, kao povetarac iz šumaraka brezovih - te je bilo sasvim opravdano zaključiti da san više nema smisla, jer smo se odmorili na molitvi. Telo je trpelo, ali je duša toržestvovala; telo pritešnjeno a duša lakokrila i osvežena blagodaću koja nam je darovana za stajanje pred Licem Božjim.

Kakvo je besceno bogatstvo ovo putovanje u dubine svoga bića, ovo uzdizanje na visine duha, i susret sa Hristom u tajnim odajama srca i sjedinjenje s Njim najželjenijim, posle beskrajnih dozivanja molitvenih, pojanja psalamskih, ćutanja isihijskih... u Svetom Pričešću, i On dođe, i eto ga Tu, i s nama je - Bog!

Rečeno je da je avva Justin bio zaljubljen u Hrista, naravno duhom zagledan u Njega, priljubljen Njemu, pričastan Mu. Najpribližnije osećanje: zaljubljenost u Hrista. I idenje za njim kud god pođe.

Hristos - Put, On nas vodi na put. Da se sretnemo sa Njim, Jedinim, u nekoj pešteri, u nekoj pećini, u nekoj crkvi, u nekom svetom liku, u nekom pokloniku koji nenadano projavi divne hrišćanske vrline, da je srcu milo što ima još duhovnih ljudi na zemlji i tajnih slugu Božjih.

Hristos - Život, i kad Ga zavoliš, zavoliš i Život takav kakav je, i slaviš sve lepote Života svim u svemu: i ćutanjem i pevanjem, i molitvom i tišinom, i delanjem, i uzdržanjem, i trpljenjem... jer je u svemu On Večno Živi Život u vekove vekova.
 Hristos - onaj Treći u susretu. Kad nema susreta, koji je „vstreča“ („sreća“ na ruskom), besmislena je pozornica i sa hrišćanskom scenografijom gde se odigrava prazna predstava. Iskren („iskrenij“ - „bližnji“, na staroslovenskom) susret svemu daje smisao.
Zato - što je On po sredi nas. Ruska zemlja još uvek rađa svete ljude u kojima se možeš sresti sa Čovekom i Bogom.