Kina kupuje naftonosni pesak u Kanadi

Kina kupuje nalazišta naftonosnog peska u Kanadi i hitno traži alternativne izvore uvoza nafte na Bliskom Istoku. Tako druga ekonomija sveta stvara sebi pojas energetske bezbednosti u kontekstu mogućeg vojnog konflikta SAD i Irana u Ormuzskom moreuzu.

Dan pre nego što je EU objavila o prekidu kupovine nafte od Irana, a Teheran zauzvrat pripretio da će zatvoriti Ormuzski moreuz, Kina je izvršila novi proboj na energetsko tržište Kanade. Ona je postala vlasnik čitavog paketa akcija Kanadske kompanije naftonosnog peska Atabaska u provinciji Alberta. Tamo je koncentrisano 85% naftonoskog peska sveta. Već za tri godine nalazište će davati 35000 barela nafte dnevno. Otprilike isto toliko Kina je izgubila posle prekida uvoza nafte iz Libije, podsetio je predsednik Saveza proizvođača nafte i gasa Rusije Genadij Šmalj i istakao:

Pri aktualnoj ceni nafte razrada naftnog peska je prilično efektvina i rentabilna. Kina, naravno, nije mogla da ignoriše tako zanimljiv proejkat. Na kraju ona može značajno da uveća isporuke nafte u zemlju. Uz to što već ima 98 rafinerija nafte. Po tom pokazatelju ona je izbila na drugo mesto u svetu posle SAD, značajno pretekavši sve ostale zemlje, uključujući Rusiju.

Istog dana kada je Vašington zapretio Teheranu da će primeniti vojnu silu ako on blokira Ormuzski moreuz, Sinopec je dobila pristup eksploataciji nafte na teritoriji SAD. Za 2,5 milijarde dolara ona je kupila od kompanije Devon Energy trećinu udela u njenih pet projekata u raznim delovima zemlje. Istovremeno Kina je dobila pristup najnovijim tehnologijama ekspluatacije nafte. Pri tome visina ugovora manja je od sume koju je Kineska investiciona kompanija planirala na jesen prošle godine da uloži u visokoprofitne državne obligacije Italije. Tada je posao osujetila bučna politička kampanja, praćena bojaznima od porasta uticaja Kine na ekonomiju zemlje.

Posao u Severnoj Americi se pripremao još pre nego što se pred Kinom pojavila realna opasnost da se liši izvora nafte u Iranu. U savkom slučaju posle kolapsa u Libiji i raspada Sudana na dve države Peking je bio primoran da hitno traži alternativne isporučioce nafte. Mogući gubitak Irana kao trećeg velikog isporučioca nafte na kinesko tržište predstavlja okolnosti više sile. Tim povodom očekuje se da će premijer Državnog saveta Kine Veng Ćijabao na sastancima 14-19. januara sa rukovodiocima Saudijske Arabije, UAE i Katara moliti za uvećanje isporuka nafte. Trenutno u tom cilju tamo boravi ministar inostranih poslova Japana Koitiro Gemba.

Očigldno da je reč o cenkanju, pri tome ne čisto komercijalnom. Iza ove tri zemlje proizvođača nafte Persijskog zaliva stoje SAD. One već imaju iskustvo manipulacije bliskoistočnom naftom u političke svrhe. Vašington može da suoči interese Pekinga i Tokija. Kina je već izjavila u neobično oštroj formi da neće podržati sankcije SAD protiv naftnog sektora Irana. Istovremeno SAD se pripremaju da učine sve da privole Tokio da podrži njihov stav. Očigledno, to će i biti odlučujući argument za najbliže partnere SAD na Bliskom Istoku prilikom izbora između Kine i Japana. Jer viška nafte kod njih nema. A ako se i pojave, Vašington sve jedno neće propustiti mogućnost da pokaže Pekingu ko je ko u tom regionu.