Energetika vodi na Istok

EU juriša na Kavkaz. U okviru rada programa EU Istočno partnerstvo, gosti iz Brisela sligli su Baku. Rukovodstvo EU uzelo je otvoreni kurs na pridavanje Istočnom partnerstvu karaktera jednog od oruđa u „energetskim ratovima“. A Azarbejdžan na sve moguće načine uvlači se u projekat Nabuko.

Program Istočno partnerstvo poslednjih meseci preživljava ne baš proste transformacije. Pre svega, očigledno se nisu opravdali planovi njegovih incijatora da formiraju na postsovjetskom prostoru nekakav političko-ekonomski blok, orijentisan na EU i da se distanciraju od Rusije.

Ipak za Brisel važi poslovica „dok jednom ne smrkne, drugom ne svane“ i kriza u odnosima EU sa Ukrajinom i Belorusijom okrenula je politiku unije u drugom smeru – energetskom. Time se i objašnjavaju česte posete kavkaskom regionu. U martu Istočno partnerstvo je organizovalo manifestaciju u Tbilisiju, sada se u Bakuu održava Parlamentarna skupština Evronest.

Još 2008. godine u referatu Evropske komisije bila je istaknuta važna uloga Istočnog partnerstva u realizaciji projekata transporta energenata u zemlje EU bez učešća Rusije. Udruženje treba da doprinese stalnom jačanju energetskog parnterstva, pri tome uz puno učešće zemalja Centralne Azije kao jednog od glavnih regiona isporučilaca energetskih resursa, između ostalog putem razvoja Južnog koridora – rečeno je u dokumentu. Kao što se zna, ključna karika Južnog koridora je gasovod Nabuko. Po podacima britanskog lista Fajnenšl Tajms, akcionari datog projekta već su doneli iznuđenu odluku o smanjenju njegovog finansiranja i skraćenju dužine i kapaciteta ceovovoda. Dalja sudbina projekta direktno zavisi od učešća država Zakavkazja i Centralne Azije – Turkemnije, ali u prvom redu Azarbejdžana – rekao je za Glas Rusije generalni direktor ruskog Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov.

Osnovne nade Azarbejdžana vezane su za drugi blok nalazišta Šah-Deniz. U perspektivi Azarbejdžan je u stanju da uveća obim gasnog izvoza. Rusija je spremna da predloži Bakuu tranzitne mogućnosti dostave njegovog gasa na evropska tržišta. Slična situacija zahteva od EU sprovođenje aktivnije politike na lobiranju sopstvenih energetskih interesa u regionu Zakavkazja i Centralne Azije.

Evropski činovnici zato i moraju da prenose centar teže svoje istočne politike u Baku ili čak i dalje, u Ašhabad. Uspešni projekti, pregrade i perspektive u energetskoj sferi zemalja EU i Istočnog parnterstva – tako je označena data tema u dnevnom redu radne runde u Bakuu. Ipak energetski sporovi su dvostrana stvar. Tako da teško da se treba čuditi ako sami učesnici Istočnog parnterstva u nastaloj sitauciji se pretovre od partnera u geopolitičke konkurente – za novac i pažnju EU.