Енергетика води на Исток

ЕУ јуриша на Кавказ. У оквиру рада програма ЕУ Источно партнерство, гости из Брисела слигли су Баку. Руководство ЕУ узело је отворени курс на придавање Источном партнерству карактера једног од оруђа у „енергетским ратовима“. А Азарбејџан на све могуће начине увлачи се у пројекат Набуко.

Програм Источно партнерство последњих месеци преживљава не баш просте трансформације. Пре свега, очигледно се нису оправдали планови његових инцијатора да формирају на постсовјетском простору некакав политичко-економски блок, оријентисан на ЕУ и да се дистанцирају од Русије.

Ипак за Брисел важи пословица „док једном не смркне, другом не сване“ и криза у односима ЕУ са Украјином и Белорусијом окренула је политику уније у другом смеру – енергетском. Тиме се и објашњавају честе посете кавкаском региону. У марту Источно партнерство је организовало манифестацију у Тбилисију, сада се у Бакуу одржава Парламентарна скупштина Евронест.

Још 2008. године у реферату Европске комисије била је истакнута важна улога Источног партнерства у реализацији пројеката транспорта енергената у земље ЕУ без учешћа Русије. Удружење треба да допринесе сталном јачању енергетског парнтерства, при томе уз пуно учешће земаља Централне Азије као једног од главних региона испоручилаца енергетских ресурса, између осталог путем развоја Јужног коридора – речено је у документу. Као што се зна, кључна карика Јужног коридора је гасовод Набуко. По подацима британског листа Фајненшл Тајмс, акционари датог пројекта већ су донели изнуђену одлуку о смањењу његовог финансирања и скраћењу дужине и капацитета цеововода. Даља судбина пројекта директно зависи од учешћа држава Закавказја и Централне Азије – Туркемније, али у првом реду Азарбејџана – рекао је за Глас Русије генерални директор руског Фонда за националну енергетску безбедност Константин Симонов.

Основне наде Азарбејџана везане су за други блок налазишта Шах-Дениз. У перспективи Азарбејџан је у стању да увећа обим гасног извоза. Русија је спремна да предложи Бакуу транзитне могућности доставе његовог гаса на европска тржишта. Слична ситуација захтева од ЕУ спровођење активније политике на лобирању сопствених енергетских интереса у региону Закавказја и Централне Азије.

Европски чиновници зато и морају да преносе центар теже своје источне политике у Баку или чак и даље, у Ашхабад. Успешни пројекти, преграде и перспективе у енергетској сфери земаља ЕУ и Источног парнтерства – тако је означена дата тема у дневном реду радне рунде у Бакуу. Ипак енергетски спорови су двострана ствар. Тако да тешко да се треба чудити ако сами учесници Источног парнтерства у насталој ситауцији се претовре од партнера у геополитичке конкуренте – за новац и пажњу ЕУ.