Srbska hrana je mamac za turiste

U moskovskom restoranu srpske kuhinje „Boemi“, krajem marta održano je „Srbsko veče“. Događaj je upriličen povodom promocije ponude „Turističke organizacije Srbije“ na sajmu turizma u Moskvi. Ovogodišnji koncept je da se kroz promociju srpske hrane i muzike, predstave razni regioni Srbije i time zainteresuju potencijalni posetioci.

Na „Srbskoj večeri“ govorili su Ana Polc- predstavnik TOS u RF, Gordana Plamenac- predsednica TOS i Goran Petković- državni sekretar za turizam. 

Anu Polc, lokalnog stručnjaka za turizam, predstavnika TOS u RF, pitali smo ko su gosti ove manifestacije:

„Na večerašnji događaj, „Srbsko veče“ pozvali smo ruske turoperatore, koji prodaju ture u Srbiju i bave se promocijom Srbije u Rusiji, a takođe i predstavnike ruske štampe.“

Koji su vaši zadaci na tržištu RF?

Iz godine u godinu, mi činimo korake na približavanju ka srbskom tržištu. Deo brošura smo već preveli na ruski jezik, kako bi ruskim gostima bilo udobnije. Mi se bavimo ekspanzijom srbskog turizma u Rusiji, mi tražimo pouzdane partnere za srpske kolege. Ne mogu reći da je to brzi proces, to je najpre jedan složeni proces, konjukturni, koji zahteva besprekidno  delovanje. I to je upravo naš zadatak ovde.

Sa jedne strane mi obezbeđujemo sve informacije ruskim turoperatorima, mi smo poznavaoci sa jedne strane srbskog turizma, a sa druge strane potreba ruskog gosta. Mi radimo na toj simbiozi i upućujemo naše partnere na pravilan put razvoja.

Koliko je po Vama Srbija interesantna ruskim turistima?

Srbija je interesantna destinacija, zemlja sa mnogo aspekata. Ne uklapa se sva ponuda u potrebe ruskih turista, ali mnogo toga izaziva interesovanje. U prvom redu ruske goste zanima aktivni odmor zimi, to je skijanje. Sada je trend, posebno u velikim gradovima, ljudi traže avanture ili na primer ture posvećene pecanju ili lovu. No sa druge strane, tu je upravo gradski turizam, na prvom mestu- Beograd, Novi Sad. Naravno, hodočašće je jedna od naših prioritetnih tema, to je nešto što je sada najinteresantnije. Želela bih još da pomenem medicinski turizam: kao što je poznato, postoje jedinstvena lečilišta, na primer Atomska banja, Prolom banja,  Vrnjačka banja. Sve te banje nude lekovite tretmane, to je sada interesantno ruskim turistima i mi kao predstavnici srbskog turizma, mnogo ulažemo u taj segment.

Gordana Plamenac, predsednica turističke organizacije Srbije ocenila je ovogodišnji koncept:

„Smatram da smo ove godine na dobrom putu, jer promovišemo hranu. A uz hranu, koja je jedna nepopravljivi mamac za truiste i uopšte sve goste i posetioce, imamo i muziku. Koncept je utemeljen na geografski zaštićenim proizvodima. Kroz te proizvode, promovišemo i destinacije sa kojih ti proizvodi potiču. Jer, nije lako promovisati hranu Srbije, obzirom na činjenicu da smo tokom istorije bili pod različitim uticajima i Turske i Austro- Ugarske i u bivšoj domovini je tu bio Mediteran. Tako da smo se mi trudili da ipak pokušamo da prikažemo nešto što je autentično i videćete, tu je sve od sjeničkog sudžuka, zlatiborske pršute, šljive iz Požege, maline iz Arilja, kupusa iz Futoga, sremskog kulena itd... To je nešto što zapravo pokriva celu zemlju.“

Šta još može biti interesantno potencijalnom posetiocu Srbije?

U Srbiji ima preko hiljadu različitih manifestacija, bilo da su u pitanju muzički festivali ili da su u pitanju neki etno sajmovi ili gastronomske izložbe, tako da smo to pokušali da spakujemo u nešto što se zove „Soul Food“. Svako ko se uputi u bilo kom smeru, naići će na kulturno- istorijsko nasleđe, na nacionalne parkove i planine, na pešačke staze, skijanje zimi, pecanje na Dunavu.

Ruski turisti tradicionalno vole more i tople destinacije. Obzirom da Srbija nema izlaz na more, kako se mogu privući turisti?

To možemo da činimo u onim mesecima, kada vreme nije za more i za plažu- a to su upravo ovi prolećni i jesenji periodi. Jer juče je na primer bilo plus 24 stepena, a u Moskvi ovih dana još uvek pada sneg.

Gorana Petković, državnog sekretara za turizam, pitali smo koliko ima ruskih investicija u turističku infrastrukturu Srbije:

Nema mnogo ruskih investitora u turizam u Srbiji. Ruski investitori su se više orijentisali na neke proizvodne sektore, energetiku. To je sasvim razumljivo, jer Rusija tu ima i najveću šansu i naravno interes i to je sasvim prirodan tok. Ali, sa dolaskom poslovnih ljudi iz Rusije u Srbiju, sve više se šire vidici i uspostavljaju kontakti. Tako je došlo i do prvih investicija u turizam.

Nedavno je potpisan ugovor o ulaganju ruskih železnica u železnice Srbije. Radi se o cifri od 800 miliona dolara. Da li ima još nekih potencijalnih ili već započetih investicija?

Saobraćajni sektor u Srbiji takođe zahteva velike investicije i sa njegovim unapređenjem će se turizam mnogo lakše i brže razvijati. Železnica je nešto što je prirodan tok ulaganja i dobro je da se takve veze u železnici uspostavljaju. Prve ruske garniture vozova su već stigle u Srbiju i ja se nadam da je to samo početak pravih ulaganja  i u železničku infrastrukturu. Počela su stidljivo i neka ulaganja u turističku privredu. Hajde da se ispravim, i ne baš stidljivo. Na više od 40 miliona evra se procenjuje ulaganje Metropol grupe u agenciju Putnik i u njene hotele. Kompanija Metropol ima sada prvi Tulip Inn hotel u Srbiji, tj u Beogradu. To je hotel namenjen pre svega poslovnim posetiocima, ali i drugim posetiocima Beograda. Jako dobro posluje, u njega je dosta i uloženo i ja verujem da će se ta investicija i vratiti. To je ruski kapital, Metropol grupa iz Moskve. Oni imaju i drugi hotel na Kopaoniku, koji je naš najznačajniji  zimski turistički centar. Poznat je i kao regionalno kongresni centar, malopre pomenuti biznis forum je tamo održan. Verujem da će se  sa ulaganjem države Srbije u infrastrukturu na Kopaoniku, povećati interes ove korporacije, ali i drugih korporacija koje dolaze, da podignu nove smeštajne ili zabavne kapacitete na tom mestu.

Ruski turisti koje smo ove godine zatekli na Kopaoniku, bili su zadovoljni svojim boravkom, ali većina njih priznaje da Kopaonik nije bio njihov prvi izbor. Oni su došli najpre zbog toga što im nije bila potrebna viza. Kako Kopaonik ili Staru planinu učiniti „prvim izborom“ a ne kao nešto „prvo slično“?

Ovo o čemu govorimo sada, je očigledno pitanje marketinga i promocije. Podizanje nivoa poznatosti srbskih turističkih destinacija, kod posetioca iz Rusije. I na tome upravo sada i radimo. Pokušavamo tu poznatost da podignemo, dajući i neke dodatne argumente, ne samo da je na Kopaoniku dobar smeštaj, n samoda je dobro skijalište, u martu se na Kopaoniku osećate kao na plaži, nema oblačka, sunce sija na sve strane, a snega ima sasvim dovoljno za zimske sportove.  Osim toga, Kopaonik nudi, pored Stare planine i Zlatibora nude vrlo bogat društveni život. Ono što još želim da pomenem je da ovih godina vrlo intenzivno razvijamo vinski turizam. Pet vinskih tura je u Srbiji već potpuno obeleženo, mapirano. Podrumi su vrlo interesantni, vina su jako dobra. Susretao sam posetioce iz Rusije kako se dobro provode, a i ja sam se sa svojom porodicom dobro provodio- to je druženje, to su priče o vinu, putevi kulture. Rimske legije su sa carem Probusom donele prve vinograde i prvu vinovu lozu na teritoriju Srbije i ta tradicija je zgodan povod da se malo popriča, da se porazgovara o kulturi vina, da se nakon toga degustira vino i da nakon toga neminovno dođe i do neke pesme i dobre zabave. Svi se nakon takvog iskustva, vraćaju u dobro raspoloženju.