Србска храна је мамац за туристе

У московском ресторану српске кухиње „Боеми“, крајем марта одржано је „Србско вече“. Догађај је уприличен поводом промоције понуде „Туристичке организације Србије“ на сајму туризма у Москви. Овогодишњи концепт је да се кроз промоцију српске хране и музике, представе разни региони Србије и тиме заинтересују потенцијални посетиоци.

На „Србској вечери“ говорили су Ана Полц- представник ТОС у РФ, Гордана Пламенац- председница ТОС и Горан Петковић- државни секретар за туризам. 

Ану Полц, локалног стручњака за туризам, представника ТОС у РФ, питали смо ко су гости ове манифестације:

„На вечерашњи догађај, „Србско вече“ позвали смо руске туроператоре, који продају туре у Србију и баве се промоцијом Србије у Русији, а такође и представнике руске штампе.“

Који су ваши задаци на тржишту РФ?

Из године у годину, ми чинимо кораке на приближавању ка србском тржишту. Део брошура смо већ превели на руски језик, како би руским гостима било удобније. Ми се бавимо експанзијом србског туризма у Русији, ми тражимо поуздане партнере за српске колеге. Не могу рећи да је то брзи процес, то је најпре један сложени процес, конјуктурни, који захтева беспрекидно  деловање. И то је управо наш задатак овде.

Са једне стране ми обезбеђујемо све информације руским туроператорима, ми смо познаваоци са једне стране србског туризма, а са друге стране потреба руског госта. Ми радимо на тој симбиози и упућујемо наше партнере на правилан пут развоја.

Колико је по Вама Србија интересантна руским туристима?

Србија је интересантна дестинација, земља са много аспеката. Не уклапа се сва понуда у потребе руских туриста, али много тога изазива интересовање. У првом реду руске госте занима активни одмор зими, то је скијање. Сада је тренд, посебно у великим градовима, људи траже авантуре или на пример туре посвећене пецању или лову. Но са друге стране, ту је управо градски туризам, на првом месту- Београд, Нови Сад. Наравно, ходочашће је једна од наших приоритетних тема, то је нешто што је сада најинтересантније. Желела бих још да поменем медицински туризам: као што је познато, постоје јединствена лечилишта, на пример Атомска бања, Пролом бања,  Врњачка бања. Све те бање нуде лековите третмане, то је сада интересантно руским туристима и ми као представници србског туризма, много улажемо у тај сегмент.

Гордана Пламенац, председница туристичке организације Србије оценила је овогодишњи концепт:

„Сматрам да смо ове године на добром путу, јер промовишемо храну. А уз храну, која је једна непоправљиви мамац за труисте и уопште све госте и посетиоце, имамо и музику. Концепт је утемељен на географски заштићеним производима. Кроз те производе, промовишемо и дестинације са којих ти производи потичу. Јер, није лако промовисати храну Србије, обзиром на чињеницу да смо током историје били под различитим утицајима и Турске и Аустро- Угарске и у бившој домовини је ту био Медитеран. Тако да смо се ми трудили да ипак покушамо да прикажемо нешто што је аутентично и видећете, ту је све од сјеничког суџука, златиборске пршуте, шљиве из Пожеге, малине из Ариља, купуса из Футога, сремског кулена итд... То је нешто што заправо покрива целу земљу.“

Шта још може бити интересантно потенцијалном посетиоцу Србије?

У Србији има преко хиљаду различитих манифестација, било да су у питању музички фестивали или да су у питању неки етно сајмови или гастрономске изложбе, тако да смо то покушали да спакујемо у нешто што се зове „Soul Food“. Свако ко се упути у било ком смеру, наићи ће на културно- историјско наслеђе, на националне паркове и планине, на пешачке стазе, скијање зими, пецање на Дунаву.

Руски туристи традиционално воле море и топле дестинације. Обзиром да Србија нема излаз на море, како се могу привући туристи?

То можемо да чинимо у оним месецима, када време није за море и за плажу- а то су управо ови пролећни и јесењи периоди. Јер јуче је на пример било плус 24 степена, а у Москви ових дана још увек пада снег.

Горана Петковић, државног секретара за туризам, питали смо колико има руских инвестиција у туристичку инфраструктуру Србије:

Нема много руских инвеститора у туризам у Србији. Руски инвеститори су се више оријентисали на неке производне секторе, енергетику. То је сасвим разумљиво, јер Русија ту има и највећу шансу и наравно интерес и то је сасвим природан ток. Али, са доласком пословних људи из Русије у Србију, све више се шире видици и успостављају контакти. Тако је дошло и до првих инвестиција у туризам.

Недавно је потписан уговор о улагању руских железница у железнице Србије. Ради се о цифри од 800 милиона долара. Да ли има још неких потенцијалних или већ започетих инвестиција?

Саобраћајни сектор у Србији такође захтева велике инвестиције и са његовим унапређењем ће се туризам много лакше и брже развијати. Железница је нешто што је природан ток улагања и добро је да се такве везе у железници успостављају. Прве руске гарнитуре возова су већ стигле у Србију и ја се надам да је то само почетак правих улагања  и у железничку инфраструктуру. Почела су стидљиво и нека улагања у туристичку привреду. Хајде да се исправим, и не баш стидљиво. На више од 40 милиона евра се процењује улагање Метропол групе у агенцију Путник и у њене хотеле. Компанија Метропол има сада први Tulip Inn хотел у Србији, тј у Београду. То је хотел намењен пре свега пословним посетиоцима, али и другим посетиоцима Београда. Јако добро послује, у њега је доста и уложено и ја верујем да ће се та инвестиција и вратити. То је руски капитал, Метропол група из Москве. Они имају и други хотел на Копаонику, који је наш најзначајнији  зимски туристички центар. Познат је и као регионално конгресни центар, малопре поменути бизнис форум је тамо одржан. Верујем да ће се  са улагањем државе Србије у инфраструктуру на Копаонику, повећати интерес ове корпорације, али и других корпорација које долазе, да подигну нове смештајне или забавне капацитете на том месту.

Руски туристи које смо ове године затекли на Копаонику, били су задовољни својим боравком, али већина њих признаје да Копаоник није био њихов први избор. Они су дошли најпре због тога што им није била потребна виза. Како Копаоник или Стару планину учинити „првим избором“ а не као нешто „прво слично“?

Ово о чему говоримо сада, је очигледно питање маркетинга и промоције. Подизање нивоа познатости србских туристичких дестинација, код посетиоца из Русије. И на томе управо сада и радимо. Покушавамо ту познатост да подигнемо, дајући и неке додатне аргументе, не само да је на Копаонику добар смештај, н самода је добро скијалиште, у марту се на Копаонику осећате као на плажи, нема облачка, сунце сија на све стране, а снега има сасвим довољно за зимске спортове.  Осим тога, Копаоник нуди, поред Старе планине и Златибора нуде врло богат друштвени живот. Оно што још желим да поменем је да ових година врло интензивно развијамо вински туризам. Пет винских тура је у Србији већ потпуно обележено, мапирано. Подруми су врло интересантни, вина су јако добра. Сусретао сам посетиоце из Русије како се добро проводе, а и ја сам се са својом породицом добро проводио- то је дружење, то су приче о вину, путеви културе. Римске легије су са царем Пробусом донеле прве винограде и прву винову лозу на територију Србије и та традиција је згодан повод да се мало поприча, да се поразговара о култури вина, да се након тога дегустира вино и да након тога неминовно дође и до неке песме и добре забаве. Сви се након таквог искуства, враћају у добро расположењу.