Istorijski proces u portretima

Nacionalna galerija portreta novi je veliki kulturni projekat koji aktivno podržava rusko društvo. Razmatraju se različite varijante njegove realizacije, a neke već prolaze isprobavanje u praksi. Tako izrasta intrnet-portal Nacionalna galerija portreta. I paralelno u moskovskom Istorijskom muzeju odvija se živa izložba prezentacija, koja je trajati do sredine juna.

I jedna i druga kolekcija izazivaju ozbiljno interesovanje, posebno internet-portal, gde je svaki portret praćen detaljnim tekstom. Situaciju komentariše direktor čuvene moskovske Tretjakovske galerije Irina Lebedeva.

Naš zadatak je naravno da preporodimo interesovanje prema zajedničkom istorijskom sećanju, govori stručnjak. I mi shvatamo da projekat nije usmeren na stariju generaciju, već na mlade koji loše poznaju istoriju. A čime se može privući omladina ako ne virtualnim portalom, interaktivnim projektima, koji treba da postanu sastavni deo velikog projekta pod nazivom Nacionalna galerija portreta. Sam proces, uključenost u akciju rađa insteresovanje za istorijske činjenice, za istorijska lica.

Ideja internet-portala u mnogome je uklonila napetost koja se pojavila u muzejskim krugovima. Plašilo ih je to da muzeji mogu da ostanu bez niza slikarskih dela u korist Nacinalne galerije portreta. Ali Ministarstvo kulture RF čvrsto je uverilo da nikakvih oduzimanja iz postojećih kolekcija neće biti. Moguće je samo učešće u privremenim izložbama, poput one koja se sada odvija u Moskvi. Tri vodeća muzeja Rusije – peterburški Ruski muzej, moskovski Istorijski i Tretjakovska galerija dali su za ovu izložbu prava remek-dela.

Između ostalog, ako umetničku vrednost portreta stručnjaci mogu da odrede sasvim tačno, sa određenjem istorijskog značaja ličnosti na portretima stvar je mnogo složenija. O tome postoji mnoštvo raznih mišljenja, primećuje direktor Instituta za oštu istoriju Aleksandar Čubarjan.

Naravno, centralno pitanje je odabir, tvrdi akademik. Ko zaslužuje da bude predstavljen u galeriji? Pitanje je vezano ne samo za galeriju, već i za udžbenike istorije, ono je vezano za ocene koncepcije prošlosti zemlje. Moje mišeljenje je da ovde treba izbeći subjektivizam i davati potrete poslenika koji su igrali i pozitivnu ulogu u istoriji zemlje i onih koji su ostavili o sebi loše sećanje. Još galerija treba da ima hronološku granicu. Ja bih to ograničio određenim periodom, ne bih da dovodio do današnjih dana.

Koordinacijom svih dejstava bavi se specijalna direkcija kojoj država između ostalog izdvaja sredstva za kupovinu dela. Na primer, od predstavnika ruske emigracije, koja je sačuvala dosta porodičnih potreta. Između ostalog, ideju da se formira Nacionalna galerija potretra prvi je izrazio upravo takav čovek – knez Nikita Lobanov-Rostovski. Očigledno je da savremeni kolekcionari takođe neće ostati po strani, isto kao ni mecene. Jer ista ta Tretjakovska galerija započela je u 19. veku zbirkom portreta poslenika kulture koji je naručivao od istaknutih rukih majstora industrijalac i mecena Pavel Tretjakov.