Историјски процес у портретима

Национална галерија портрета нови је велики културни пројекат који активно подржава руско друштво. Разматрају се различите варијанте његове реализације, а неке већ пролазе испробавање у пракси. Тако израста интрнет-портал Национална галерија портрета. И паралелно у московском Историјском музеју одвија се жива изложба презентација, која је трајати до средине јуна.

И једна и друга колекција изазивају озбиљно интересовање, посебно интернет-портал, где је сваки портрет праћен детаљним текстом. Ситуацију коментарише директор чувене московске Третјаковске галерије Ирина Лебедева.

Наш задатак је наравно да препородимо интересовање према заједничком историјском сећању, говори стручњак. И ми схватамо да пројекат није усмерен на старију генерацију, већ на младе који лоше познају историју. А чиме се може привући омладина ако не виртуалним порталом, интерактивним пројектима, који треба да постану саставни део великог пројекта под називом Национална галерија портрета. Сам процес, укљученост у акцију рађа инстересовање за историјске чињенице, за историјска лица.

Идеја интернет-портала у многоме је уклонила напетост која се појавила у музејским круговима. Плашило их је то да музеји могу да остану без низа сликарских дела у корист Нациналне галерије портрета. Али Министарство културе РФ чврсто је уверило да никаквих одузимања из постојећих колекција неће бити. Могуће је само учешће у привременим изложбама, попут оне која се сада одвија у Москви. Три водећа музеја Русије – петербуршки Руски музеј, московски Историјски и Третјаковска галерија дали су за ову изложбу права ремек-дела.

Између осталог, ако уметничку вредност портрета стручњаци могу да одреде сасвим тачно, са одређењем историјског значаја личности на портретима ствар је много сложенија. О томе постоји мноштво разних мишљења, примећује директор Института за ошту историју Александар Чубарјан.

Наравно, централно питање је одабир, тврди академик. Ко заслужује да буде представљен у галерији? Питање је везано не само за галерију, већ и за уџбенике историје, оно је везано за оцене концепције прошлости земље. Моје мишељење је да овде треба избећи субјективизам и давати потрете посленика који су играли и позитивну улогу у историји земље и оних који су оставили о себи лоше сећање. Још галерија треба да има хронолошку границу. Ја бих то ограничио одређеним периодом, не бих да доводио до данашњих дана.

Координацијом свих дејстава бави се специјална дирекција којој држава између осталог издваја средства за куповину дела. На пример, од представника руске емиграције, која је сачувала доста породичних потрета. Између осталог, идеју да се формира Национална галерија потретра први је изразио управо такав човек – кнез Никита Лобанов-Ростовски. Очигледно је да савремени колекционари такође неће остати по страни, исто као ни мецене. Јер иста та Третјаковска галерија започела је у 19. веку збирком портрета посленика културе који је наручивао од истакнутих руких мајстора индустријалац и мецена Павел Третјаков.