Sanader nudi Pupovcu ministarsku fotelju

Trka između HDZ-a i SDP-a za pridobijanje podrške preostalih zastupnika za sastavljanje nove hrvatske vlade nastavlja se, a danas je poen u tom smislu zabeležila Sanaderova stranka: zastupnik romske manjine Nazif Memedi potpisao je sporazum sa HDZ-om, pa sada obe konkurentske stranke imaju po 68 saborskih zastupnika na svojoj strani. Za većinu u Hrvatskom saboru treba im najmanje 77. Čelnik HDZ-a i aktuelni premijer RH Ivo Sanader „pritiska” predsednika Mesića da prizna izbornu pobedu HDZ-a i preda mu mandat za sastavljanje nove vlade, pa se u tu svrhu koristi i svojevrsno „plašenje naroda”. U HDZ-u, naime, tvrde da im se javljaju „uznemireni građani i neke udruge”, koji najavljuju masovne proteste „ako predsednik Mesić ne da mandat Sanaderu”.

Biće ipak bliže istini da nervoza raste u redovima same te stranke, jer davanje mandata za sastav vlade ne znači ništa ako mandatar ne osigura dovoljnu podršku u parlamentu, pošto i dalje podjednake šanse imaju obe stranke, i HDZ i SDP.

Ključni pregovarači i kandidati za buduću vladinu koaliciju su izborni saveznici HSS i HSLS sa ukupno osam zastupnika, ali rastu akcije i trojici zastupnika Samostalne demokratske srpske stranke. Premijer Sanader je danas otvoreno ponudio Miloradu Pupovcu ministarsko mesto.

„Ako smo dr Pupovca pre četiri godine želeli videti u hrvatskoj vladi, razume se da ga želimo i sada”, rekao je Sanader u današnjem intervjuu „Jutarnjem listu”. Posle prošlih izbora, kada je HDZ takođe jedva osigurao većinu u Hrvatskom saboru, Pupovac nije prihvatio takvu ponudu, ali je SDSS, čiji je on potpredsednik, potpisao politički sporazum kojim je ta najjača srpska stranka u RH podržala HDZ-ovu vladu sa Sanaderom na čelu – za uzvrat za određena politička obećanja u vezi sa poboljšanjem položaja srpske nacionalne zajednice u Hrvatskoj i olakšavanjem povratka srpskih izbeglica.

Ovaj put SDSS nije krio svoju zainteresovanost takvom mogućnošću, pa je predsednik stranke Vojislav Stanimirović uoči izbora izjavio kako SDSS u budućoj vladi „očekuje jedno ministarsko mesto, što će omogućiti lakše rešavanje otvorenih pitanja koje srpska zajednica ima u Hrvatskoj”. Među takvim pitanjima on je spomenuo rešavanje problema srpskih penzionera iz perioda 1991–1997, zatim bivših nosilaca stanarskih prava kojima su stanovi oduzeti zato što su otišli u izbeglištvo, priznavanje radnog staža u ratnom periodu, što još nije učinjeno iako je dogovoreno još prilikom mirne reintegracije istočnih delova Hrvatske i dr. Među „vrućim” nerešenim pitanjima Stanimirović je spomenuo i da je „lista progonjenih Srba za ratne zločine enormno prevelika”. „Na Interpolovim poternicama je više od hiljadu ljudi koji ne mogu normalno da žive. Umesto da zagovaramo kažnjavanje onih koji su počinili ratni zločin, na listi je puno onih koji nemaju nikakve veze s ratnim zločinima”, ukazao je on i dodao da „zato pokušavamo s tužilaštvima u Hrvatskoj i Srbiji da se problem realno sagleda i da se to svede na brojke stvarnih počinilaca, a ne ovako olako pravljenih lista za progone”.

SDSS potvrdio primat

Iako je uoči izbora bilo neizvesnosti zbog popriličnog broja srpskih kandidata za tri mesta rezervisana u Hrvatskom saboru za srpsku zajednicu, rezultati pokazuju da je Samostalna demokratska srpska stranka ubedljivo potvrdila svoj autoritet i primat među Srbima u Hrvatskoj. Izabrana su sva tri njena kandidata.

Na izbore za manjinsku listu odazvalo se 25.709 građana srpske nacionalnosti (na prošlim izborima oko 28.000), a 20 kandidata je ovako prošlo: Milorad Pupovac je dobio 15.450 glasova (25,28 odsto), Vojislav Stanimirović 13.104 (21,44 odsto), Ratko Gajica 9.673 (15,83), Rade Leskovac 6.686 (10,94 odsto), Veljko Džakula 2.521 glas (4,13 odsto), Svetozar Livada 2.432 (3,98 odsto), Luka Šušak 1.557 (2,55 odsto), Ljubica Javorina-Šolaja 1.263 (2,07), Dušan Crnković 1.196 (1,96 odsto), Vladimir Kosić 1.042 (1,71), Dragan Hinić 941 glas (1,54 odsto) itd.

Ukupan broj upisanih birača srpske nacionalnosti na ovim izborima bio je 189.877.