Санадер нуди Пуповцу министарску фотељу

Трка између ХДЗ-а и СДП-а за придобијање подршке преосталих заступника за састављање нове хрватске владе наставља се, а данас је поен у том смислу забележила Санадерова странка: заступник ромске мањине Назиф Мемеди потписао је споразум са ХДЗ-ом, па сада обе конкурентске странке имају по 68 саборских заступника на својој страни. За већину у Хрватском сабору треба им најмање 77. Челник ХДЗ-а и актуелни премијер РХ Иво Санадер „притиска” председника Месића да призна изборну победу ХДЗ-а и преда му мандат за састављање нове владе, па се у ту сврху користи и својеврсно „плашење народа”. У ХДЗ-у, наиме, тврде да им се јављају „узнемирени грађани и неке удруге”, који најављују масовне протесте „ако председник Месић не да мандат Санадеру”.

Биће ипак ближе истини да нервоза расте у редовима саме те странке, јер давање мандата за састав владе не значи ништа ако мандатар не осигура довољну подршку у парламенту, пошто и даље подједнаке шансе имају обе странке, и ХДЗ и СДП.

Кључни преговарачи и кандидати за будућу владину коалицију су изборни савезници ХСС и ХСЛС са укупно осам заступника, али расту акције и тројици заступника Самосталне демократске српске странке. Премијер Санадер је данас отворено понудио Милораду Пуповцу министарско место.

„Ако смо др Пуповца пре четири године желели видети у хрватској влади, разуме се да га желимо и сада”, рекао је Санадер у данашњем интервјуу „Јутарњем листу”. После прошлих избора, када је ХДЗ такође једва осигурао већину у Хрватском сабору, Пуповац није прихватио такву понуду, али је СДСС, чији је он потпредседник, потписао политички споразум којим је та најјача српска странка у РХ подржала ХДЗ-ову владу са Санадером на челу – за узврат за одређена политичка обећања у вези са побољшањем положаја српске националне заједнице у Хрватској и олакшавањем повратка српских избеглица.

Овај пут СДСС није крио своју заинтересованост таквом могућношћу, па је председник странке Војислав Станимировић уочи избора изјавио како СДСС у будућој влади „очекује једно министарско место, што ће омогућити лакше решавање отворених питања које српска заједница има у Хрватској”. Међу таквим питањима он је споменуо решавање проблема српских пензионера из периода 1991–1997, затим бивших носилаца станарских права којима су станови одузети зато што су отишли у избеглиштво, признавање радног стажа у ратном периоду, што још није учињено иако је договорено још приликом мирне реинтеграције источних делова Хрватске и др. Међу „врућим” нерешеним питањима Станимировић је споменуо и да је „листа прогоњених Срба за ратне злочине енормно превелика”. „На Интерполовим потерницама је више од хиљаду људи који не могу нормално да живе. Уместо да заговарамо кажњавање оних који су починили ратни злочин, на листи је пуно оних који немају никакве везе с ратним злочинима”, указао је он и додао да „зато покушавамо с тужилаштвима у Хрватској и Србији да се проблем реално сагледа и да се то сведе на бројке стварних починилаца, а не овако олако прављених листа за прогоне”.

СДСС потврдио примат

Иако је уочи избора било неизвесности због поприличног броја српских кандидата за три места резервисана у Хрватском сабору за српску заједницу, резултати показују да је Самостална демократска српска странка убедљиво потврдила свој ауторитет и примат међу Србима у Хрватској. Изабрана су сва три њена кандидата.

На изборе за мањинску листу одазвало се 25.709 грађана српске националности (на прошлим изборима око 28.000), а 20 кандидата је овако прошло: Милорад Пуповац је добио 15.450 гласова (25,28 одсто), Војислав Станимировић 13.104 (21,44 одсто), Ратко Гајица 9.673 (15,83), Раде Лесковац 6.686 (10,94 одсто), Вељко Џакула 2.521 глас (4,13 одсто), Светозар Ливада 2.432 (3,98 одсто), Лука Шушак 1.557 (2,55 одсто), Љубица Јаворина-Шолаја 1.263 (2,07), Душан Црнковић 1.196 (1,96 одсто), Владимир Косић 1.042 (1,71), Драган Хинић 941 глас (1,54 одсто) итд.

Укупан број уписаних бирача српске националности на овим изборима био је 189.877.