Polarno otopljenje

Tokom poslednjih 30 godina, flora arktičke tundre se proširila,  porasla u visinu, proširila se i postala raznovrsnija, ustanovila je međunarodna grupa klimatologa. I evo njihovog zaključka: polarno leto je postalo toplije, a postepena promena ekosistema tundre, najverovatnije će doprineti pogoršanju u promeni klime.

Klimatolozi,  na čelu sa kanadskom naučnicom Sarom Elmendorf (Sarah Elmendorf) sa Univerziteta Britanska Kolumbija u Vankuveru, proučavali su podatke iz 50-tak istrživačkih stanica arktičke tundre. Ovi naučnici su došli do zaključka da se pripolarni zeleni pokrivač izmenio. Nisko žbunje i trava Aljaske, ostrva Čpicbergen, na Islandu, Grenlandu, arktičkoj zoni Kanade i Skandinavije su postali viši, i zahvatili su nove teritorije. Takvi su rezultati posmatranja koje je započelo 1980.godine.

Rast flore u tundri se objašnjava smanjivanjem površine lednika zbog globalnog zagrevanja. Višemilenijumski led se topi, lednici nestaju i na njihovom mestu se pojavljuju nove biljke. Pri tome, po prognozama naučnika, listopadne biljke mogu početi da potiskuju zimzeleno rastinje- tradicionalne „žitelje“ tundre.

Ovaj disbalans može da dovede do daljih promena klime, pojasnio je načelnik laboratorije klimatologije Instituta geografije Andrej Šmakin.

„U tundri nastaju novi vidovi rastinja, na mnogim mestima raste i menja se biomasa. Pošto nestane led, menja se refleksija zemlje, jer se menja priroda podloge menja i apsorbuje mnogo više toplote. Upravo je to i osnovni mehanizam takvog dopunskog zagrevanja.“

Načelnik katedre geobotanike MGU Vladimir Onipčenko govori o nestajanju lednika i posledicama toga:

„Sa otapanjem leda, ubrzavaju se procesi razlaganja organskog sastava zemljišta. Velika količina ugljendioksida se oslobađa u atmosferu. To doprinosi zagrevanju atmosfere.“

Ako flora tundre bude rasla u visinu  i širila se, a proces pojavljivanja novih vrsta se nastavi, tundra će polako početi da nestaje, smatra klimatolog Andrej Šmakin. Isto tako topljenje permafrosta i „naseljavanje“ zemljišta rastinjem nije tako brz proces, govori naučnik. Lednici mogu da se tope vekovima, pa i milenijumima. Sve ukazuje da je prerano govoriti o promeni arktičkog ekosistema.

Na kraju krajeva, i ponašanje klime može biti predvidivo, misli jedan broj nučnika. U svakom slučaju, tačnih prognoza nema. Izvesno je da je tokom istorije Zemlje bivalo i mnogo toplijih i mnogo hladnijih perioda i da je priroda na sve mislila i za sve se unapred pripremila.