Поларно отопљење
Током последњих 30 година, флора арктичке тундре се проширила, порасла у висину, проширила се и постала разноврснија, установила је међународна група климатолога. И ево њиховог закључка: поларно лето је постало топлије, а постепена промена екосистема тундре, највероватније ће допринети погоршању у промени климе.
Климатолози, на челу са канадском научницом Саром Елмендорф (Sarah Elmendorf) са Универзитета Британска Колумбија у Ванкуверу, проучавали су податке из 50-так истрживачких станица арктичке тундре. Ови научници су дошли до закључка да се приполарни зелени покривач изменио. Ниско жбуње и трава Аљаске, острва Чпицберген, на Исланду, Гренланду, арктичкој зони Канаде и Скандинавије су постали виши, и захватили су нове територије. Такви су резултати посматрања које је започело 1980.године.
Раст флоре у тундри се објашњава смањивањем површине ледника због глобалног загревања. Вишемиленијумски лед се топи, ледници нестају и на њиховом месту се појављују нове биљке. При томе, по прогнозама научника, листопадне биљке могу почети да потискују зимзелено растиње- традиционалне „житеље“ тундре.
Овај дисбаланс може да доведе до даљих промена климе, појаснио је начелник лабораторије климатологије Института географије Андреј Шмакин.
„У тундри настају нови видови растиња, на многим местима расте и мења се биомаса. Пошто нестане лед, мења се рефлексија земље, јер се мења природа подлоге мења и апсорбује много више топлоте. Управо је то и основни механизам таквог допунског загревања.“
Начелник катедре геоботанике МГУ Владимир Онипченко говори о нестајању ледника и последицама тога:
„Са отапањем леда, убрзавају се процеси разлагања органског састава земљишта. Велика количина угљендиоксида се ослобађа у атмосферу. То доприноси загревању атмосфере.“
Ако флора тундре буде расла у висину и ширила се, а процес појављивања нових врста се настави, тундра ће полако почети да нестаје, сматра климатолог Андреј Шмакин. Исто тако топљење пермафроста и „насељавање“ земљишта растињем није тако брз процес, говори научник. Ледници могу да се топе вековима, па и миленијумима. Све указује да је прерано говорити о промени арктичког екосистема.
На крају крајева, и понашање климе може бити предвидиво, мисли један број нучника. У сваком случају, тачних прогноза нема. Извесно је да је током историје Земље бивало и много топлијих и много хладнијих периода и да је природа на све мислила и за све се унапред припремила.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
- Повезане теме
- Арктик
- клима
- ботаника
- истраживање
- екологија
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















