RV Rusije traži izlaz iz saobraćajnog ćorsokaka

Državni program naoružanja za 2011-2012. godinu predviđa kupovinu oko 600 novih aviona za RV Rusije. Preko sto mašina od toga treba da budu vojno-transportni avioni i njihove specijalne varijante. Ujedno, proizvodni program vojno-transportne avijacije (VTA) još uvek nije konačo definisan.

Bogatstvo na izmaku

Raspolažući flotom od nekoliko stotina vojno-transportnih aviona različite klase Rusija je sad naišla na akutni problem obnavljanja parka VTA. Praktično, jasna perspektiva zamene postoji samo za jedan (premda najmasovniji) avion vojno-transportne avijacije: Il-76.

Međutim, i u tom slučaju, od skoro 200 postojećih Il-76, čija će prosečna starost do 2020. godine premašiti 35 godina, novim avionima će u ovoj deceniji biti zamenjeno najviše 30-35 mašina. I ova zamena je realna pod uslovom uspešnog razvoja proizvodnog programa aviona Il-76MD-90 u Uljanovsku. Pritom treba imati na umu da je planirano da se osim vojno-transportnih aviona na bazi Il-76 grade uređaji za točenje goriva i avioni za radiolokaciono otkrivanje velikog dometa.

Planirano je da se preostali deo parka Il-76 održi u stroju uz pomoć kapitalnog remonta i remotorizacije u skladu s potrebama. Ovi planovi su sasvim realni, ali Il-76 pored svih svojih mogućnosti, ne može u potpunosti da obezbedi sve potrebe za VTA. Postoji opasnost da će najveći problem predstavljati obnavljanje parka srednjih (nosivosti do 20 tona) i lakih (do 12 tona) vojno-transportnih aviona.

Trenutno je glavna srednja mašina u sastavu ruske vojno-transportne avijacije An-12. Ovaj avion, koji je nastao 50-ih godina, proizvodio se do početka 70-ih – najmlađi An-12 danas su stari četrdeset godina. On je vršnjak i drug iz razreda američkog vojno-transportnog aviona (VTA) S-130 Hercules, ali modernizovani S-130 se i dalje proizvodi i nema nikakvih problema sa zamenom ranih varijanti ove mašine.

Danas se prosečan uzrast parka An-12 bliži 50 godina, pritom An-70 koji je napravljen kao njegova zamena ne samo da nije pušten u serijsku proizvodnju, nego zasad čak nije rešeno ni pitanje fabrike u kojoj će se proizvoditi. Osim toga, za vreme izrade An-70 se po karakteristikama i ceni veoma približio teškim VTA i verovatnije je da će predstavljati zamenu za ranije varijante Il-76.

Drugu varijantu za zamenu „dvanaestice“ predstavlja avion Il-214, koji se pravi u međunarodnoj kooperaciji s Indijom. Međutim, rokovi za izradu ove mašine se stalno odlažu – danas se kao datum prvog poletanja navodi već 2017. godina.

Još jedna varijanta može postati ukrajinski An-178 koji KB „Antonov“ izrađuje na osnovu uspešnog novog putničkog aviona An-148. Međutim, An-178 zasad još uvek nije poleteo.

Italijanska alternativa?

Ipak, najviše problema nastaje zbog zamene lakih aviona An-26 čiji se uzrast takođe bliži „pedesetici“. Program za izradu lakog Il-112 danas je obustavljen zbog značajnog porasta cena. Alternativu može predstavljati avion An-140T – teretna modifikacija putničkog aviona An-140, ali ove mašine takođe još uvek nema u metalu. Danas Ministarstvo odbrane Rusije kupuje avion An-140-100, ali to je putnički avion koji se koristi za prevoz komandnog personala i on ne može da rešava zadatke teretnog aviona.

Zbog toga, danas se oštro postavlja pitanje pronalaženja prihvatljivog aviona nosivosti 5-10 tona, koji je u stanju da zameni „Anove“ koji se povlače zbog starosti. Od aviona sovjetske izrade na pamet im pada An-74 koji se još uvek proizvodi u Harkovskom zavodu za avijaciju, ali današnji kapacitet fabrike ne dozvoljava da se računa na brzu realizaciju obima narudžbine koji je potreban ruskom RS (nekoliko desetina mašina za 8-10 godina), a ulaganja Rusije u modernizaciju harkovske fabrike mogu biti politički neprihvatljiva.

Sve ostale varijante imaju inostrano poreklo i ovde pre svega treba imati u vidu italijanski S-27J Spartan koji se danas aktivno uvodi u naoružanje u mnogim zemljama istočne Evrope. Prijateljski odnosi s Italijom mogu olakšati pregovarački proces o kupovini licence za proizvodnju ove mašine u Rusiji.

Razume se, to nije najbolja varijanta, ali ako problem proizvodnje domaćeg vojno-transportnog aviona nosivosti do 12 tona ne bude rešen u najkraćem roku kupovina italijanskih mašina po licenci u zamenu za An-26 biće bolji izlaz nego nedostatak bilo kakve zamene.