Koliko košta smrtonosna injekcija?

Građani Kalifonije su protiv smrtne kazne. Referendum koji će konačno rešiti pitanje ukidanja najstrože mere u američkoj državi biće sproveden istog dana kada se bude birao i novi domaćin Bele kuće – 6. novembra. Pristalice zamene pogubljenja doživotnom robijom smatraju da će na taj način poreski obveznici uštedeti godišnje oko 100 miliona dolara.

SAD su osigurale sebi mesto u petorci lidera po broju smrtnih presuda, pored Iraka, Saudijske Arabije, Irana i Kine. Ovaj vid kažnjaanja ozakonjen je na federalnom nivou i nalazi se u krivičnom zakonodavstvu 35 država. Na smrtnu kaznu osuđuju između ostalog za ubistvo i silovanje sa otežavajućim okolnostima: ukupno je na spisku 70 zločina.

Bez obzira na to što sve više zemalja u svetu uvodi moratorijum na smrtnu kaznu, SAD nikakve obaveze po tom pitanju na sebe ne preuzimaju.

Smrtna kazna je skupa procedura. U Kaliforniji, na primer, troškovi za svakog 13. osuđenika premašili su 300 miliona dolara, tačnije 4 milijarde za sve. U isto vreme doživotno izdržavanje svih 700 osoba koliko očekuje trenutno pogubljenje u kalifornijskim zatvorima koštalo bi mnogo manje – 180 miliona dolara godišnje. Takve cifre navode pristalice ukidanja krajnje mere, kojih je u državi skoro pola miliona.

Ipak, čini se da nije sasvim umesno meriti pluseve i minuse ukidanja smrtne kazne samo ekonomskim pokazateljima. Većina zemalja koje su usvojile moratorijum rukovode se u prvom redu humanizmom, podvlači stručnjak za međunarodno pravo Paul Kaliničenko.

Dati vid kazne nas ne čuva od mogućih sudskih grešaka. U istim tim SAD ima situacija kada čovek počini krivično delo u državi gde postoji smrtna kazna i umesto doživotne robije pošalju ga na gubilite. A 20 godina kasnije se ispostavi da on to nije učinio!

Ekspert podseća da se po statistici, pokazatelji pokazatelji kriminala u zemljama koje primenjuju smrtnu kaznu i koje su je ukinule ne razlikuje. Takva kazna je danas ukinuta u svim zemljama Evrope, izuzev Belorusije. U Rusiji deluje moratorijum na smrtnu kaznu, u zatvorima se drži oko 700 zatvorenika osuđenih na doživotnu robiju.

Ipak u celini svetska statistika nije previše ohrabrujuća. Po podacima pravobranilačke organizacije Amnesti internešnl 2011. godine bilo je oko 19 000 ljudi osuđenih na najstrožu meru kažnjavanja, oko 700 njih bilo je pogubljeno. I to neračunajući Kinu: Peking podatke ne objavljuje. Da podsetimo da kineske sudije osuđuju na smrtnu kaznu i za takva krivična dela kao što je podvođenje, davanje mita, utaja poreza.

Kriminalce u 21. veku pogubljuju „civilizovanije“ nego ranije, ali samim osuđenicima zbog toga teško da će biti lakše. Mada sačuvani su i „tradicionalni“ načini: tako u nekim zemljama Bliskog Istoka primenjuju ne samo vešanje i streljanje, već i odsecanje glave, čak i kamenovanje. U Kini je rasprostranjeno masovno javno streljanje. A izvršenje smrtne kazne plaćaju sami rođaci osuđenog: posle pogubljenja poštom im se šalje priznanica.

Između ostalog, u Japanu, članu velike osmorke, od prošle godine je izvršenje smrtnih presuda obustavljeno. Mada takvu sudbinu čeka 120 osoba. U SAD 2011. bila su pogubljena 43 zatvorenika. Tako da su SAD sada jedina zemlja članica G8 koja primenjuje smrtnu kaznu. Istina, pod pritiskom javnosti broj smrtonosnih injekcija ipak je smanjen. A prošle godine Ilinois je postao 16. država gde je smrtna kazna zabranjena. I na redu je Kalifornija.