Колико кошта смртоносна ињекција?

Грађани Калифоније су против смртне казне. Референдум који ће коначно решити питање укидања најстроже мере у америчкој држави биће спроведен истог дана када се буде бирао и нови домаћин Беле куће – 6. новембра. Присталице замене погубљења доживотном робијом сматрају да ће на тај начин порески обвезници уштедети годишње око 100 милиона долара.

САД су осигурале себи место у петорци лидера по броју смртних пресуда, поред Ирака, Саудијске Арабије, Ирана и Кине. Овај вид кажњаања озакоњен је на федералном нивоу и налази се у кривичном законодавству 35 држава. На смртну казну осуђују између осталог за убиство и силовање са отежавајућим околностима: укупно је на списку 70 злочина.

Без обзира на то што све више земаља у свету уводи мораторијум на смртну казну, САД никакве обавезе по том питању на себе не преузимају.

Смртна казна је скупа процедура. У Калифорнији, на пример, трошкови за сваког 13. осуђеника премашили су 300 милиона долара, тачније 4 милијарде за све. У исто време доживотно издржавање свих 700 особа колико очекује тренутно погубљење у калифорнијским затворима коштало би много мање – 180 милиона долара годишње. Такве цифре наводе присталице укидања крајње мере, којих је у држави скоро пола милиона.

Ипак, чини се да није сасвим умесно мерити плусеве и минусе укидања смртне казне само економским показатељима. Већина земаља које су усвојиле мораторијум руководе се у првом реду хуманизмом, подвлачи стручњак за међународно право Паул Калиниченко.

Дати вид казне нас не чува од могућих судских грешака. У истим тим САД има ситуација када човек почини кривично дело у држави где постоји смртна казна и уместо доживотне робије пошаљу га на губилите. А 20 година касније се испостави да он то није учинио!

Експерт подсећа да се по статистици, показатељи показатељи криминала у земљама које примењују смртну казну и које су је укинуле не разликује. Таква казна је данас укинута у свим земљама Европе, изузев Белорусије. У Русији делује мораторијум на смртну казну, у затворима се држи око 700 затвореника осуђених на доживотну робију.

Ипак у целини светска статистика није превише охрабрујућа. По подацима правобранилачке организације Амнести интернешнл 2011. године било је око 19 000 људи осуђених на најстрожу меру кажњавања, око 700 њих било је погубљено. И то нерачунајући Кину: Пекинг податке не објављује. Да подсетимо да кинеске судије осуђују на смртну казну и за таква кривична дела као што је подвођење, давање мита, утаја пореза.

Криминалце у 21. веку погубљују „цивилизованије“ него раније, али самим осуђеницима због тога тешко да ће бити лакше. Мада сачувани су и „традиционални“ начини: тако у неким земљама Блиског Истока примењују не само вешање и стрељање, већ и одсецање главе, чак и каменовање. У Кини је распрострањено масовно јавно стрељање. А извршење смртне казне плаћају сами рођаци осуђеног: после погубљења поштом им се шаље признаница.

Између осталог, у Јапану, члану велике осморке, од прошле године је извршење смртних пресуда обустављено. Мада такву судбину чека 120 особа. У САД 2011. била су погубљена 43 затвореника. Тако да су САД сада једина земља чланица Г8 која примењује смртну казну. Истина, под притиском јавности број смртоносних ињекција ипак је смањен. А прошле године Илиноис је постао 16. држава где је смртна казна забрањена. И на реду је Калифорнија.