Rat protiv fantoma

Minstično-fantastičnim vojnim filmom nazvao je svoj novi film Beli tigar poznati ruski režiser Karen Šahnazarov. Uoči Dana Pobede nad fašističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu ovaj film počinje da se prikazuje u Rusiji.

Istorija predtavljena u filmu Šahnazarova jeste napeti sukob čudom preživelog sovjetskog tenkiste i fašističkog tenka-priviđenja, nazvanog „beli tigar“. Đavolsko vozilo bez posade iznenada se pojavljuje i nestaje, na nejasni način nađe se u pozadini sovjetskih trupa, ubijajući, izazivajući paniku i lomeći tok borbe... Ruski vojnik upućuje izazov priviđenju. Živ čovek se suprotstavlja neživom fantomu – u tome ima nešto uzbudljivo, nešto što pruža povod da se zamislimo, samtra režiser koji se prvi put okrenuo ratnoj tematici.

Kako bih konačno počeo da snimam o ratu, bilo je potrebno da se podudare mnoge okolnosti, priznao je Karen Šahnazarov u intervjuu za Glas Rusije.

Kao prvo, kada snimaš film, uvek je važno da napipaš neku priču, zanimljivu i privlaču upravo tebi, smatra režiser. U datom slučaju priča koju je smislio pisac Iljja Bojašov u svom romanu Tenkista ili Beli tigar meni se učinila zanimljivom. Drugi momenat – filmove o ratu vrlo je teško snimati, treba da se iznutra osetiš spremnim za takav rad. A treći momenat je moralni, podvlači Karen Šahnazarov. Otac mi je ratovao protiv fašista. Želeo bih da odam poštu njemu i njegovim drugovima.

Drugi svetski rat je neiscrpna tema. O njemu su snimali, snimaju i snimaće filmove, uveren je Šahnazarov. I to bez obzira na to što snimanje scena bitaka, ako se naravno ne koristi kompjuterska grafika, sve teže može da se organizuje. U Belom tigru između ostalog, većina bitaka je snimljena uživo, pošto koncern Mosfilm gde je sniman film raspolaže jedinstvenom sopstvenom tehničkom bazom. Ovde se čuva tehnika iz doba Drugog svetskog rata. Ova tehnika radi, kaže Karen Šahnazarov. Odlični stručnjaci, bivša vojna lica, brinu se o njoj, ona je u dobrom stanju. Nije bilo slučaja na snimanju da tenk stane, svi su mogli da upale kao Mercedes. A mnoga vozila su ratovala, imaju po 70 godina.

Posebno je snimanje scena bitaka, nastavlja Karen Šahnazarov. Tamo je sve važno, počev od momenata bezbednosti – a kod nas na snimanju umalo da nije ostala pregažena snimateljska grupa! – pa do izvođenja ogromne količine teške tehnike na polje.

Između ostalog, nisu samo borbe, mistični događaji, dramatizam situacije zanimali režisera kada je rešio da prvi put u životu snimi ratni film. Približivši se granici od 60 godina, a upravo toliko Šahnazarov će naputini u julu, on kaže: Što sam stariji, sve više me zanima pitanje koje je jedno od osnovih pitanja našeg bitisanja: ma koliko to užasno zvučalo, nije li rat deo našeg biološkgo bića? Nemam odgovor. Želim da odgovorim onako kako je odgovarao Lav Tolstoj u Ratu i miru: dasio se rat, protivprirodan čoveku. Ali čitava istorija govori suprotno: rat je neizbežna komponenta čovekovog postojanja. Sa tim je teško pomiriti se.