Nastup srbskih firmi na Međunarodnom sajmu građevinarstva u Moskvi

  Zbog priprema za Svetsko prvenstvo u fudbalu koje će se održati 2018.godine, Vlada Rusije je izdvojila budžet od 3,8 milijardi dolara za finansiranje velikih investicionih projekata, u koje spadaju i izgradnja 13 i renoviranje 3 stadiona, izgradnja i modernizacija 7710 km puteva i 2023 km železničke pruge, a u svih 13 gradova koji su predloženi za održavanje takmičenja  predviđeni su veliki infrastrukturni projekti.

Sa preko 150 000 metara kvadratnih i 104 000 posetilaca iz oblasti građevine i enterijera, Mosbild već 18 godina predstavlja najznačajniji događaj ovog tipa u Rusiji i zemljama regiona. Prošle godine svoje proizvode i usluge predstavilo je 2472 kompanija iz 49 zemalja, a uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, koja je pogodila i građevisnku industriju u Rusiji, zabeležen je porast broja posetilaca od 7%.

Srbska državna agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) po 4. put organizovala je nastup srbskih preduzeća na najvećem i najpoznatijem sajmu iz oblasti građevinske industrije, u Moskvi. Na nacionalnom štandu Srbije svoje proizvode i usluge predstavilo je 12 kompanija.

Razgovaramo sa Katarinom Momčilović Matić, savetnikom za promociju izvoza u SIEPA:

Siepa je državna agencija koja je osnovana 2001. godine. Pomažemo srbskim preduzećima prilikom izlaska na inostrana tržišta a isto tako i stranim investirtorima koji žele da ulažu u Srbiju. Imamo sektor za promociju izvoza i sektor za strana ulaganja. Konkretno što se sajmova tiče, mi smo do sada organizovali preko 150 sajmova širom sveta. Na sajmu Mosbild smo već 4. put, ukupno preko 40 izlagača je sa nama izlagalo. Pored sajmova mi se bavimo i drugim uslugama- pružamo stručne savete firmama, imamo bazu dobavljača koja je stalno objavljena na sajtu. Takođe imamo dodelu bespovratnih sredstava, to radimo već 7.godinu zaredom i do sada je veliki broj firmi, preko 1130 preduzeća dobilo ova sredstva za marketinčke aktivnosti.

Da li imate povratne informacije, tojest da li se to i kako njima vratilo?

Njima se to svakako vratilo, jer to su uglavnom marketinške aktivnosti, kao što je samostalno učešće na inostranim sajmovima, koje oni ne mogu sami da finansiraju- tada im SIEPA refundira do 50% troškova. To je sertifikacija, svi vidovi sertifikacije bez kojih oni ne mogu da izvoze. To je takođe izrada promotivnog materijala na stranim jezicima- i websajtova i promotivnih brošura. Ranije je to bilo i pakovanje i dizajn novog proizvoda, ali je sada to nešto što sprovodi ministarstvo ekonomije. Kod nas su ostale aktivnosti poput organizacije poslovnih susreta i sastanaka i otvaranje predstavništava- što je novina i čto radimo od prošle godine.

Čuli smo i za jedan gorući problem. Zašto SIEPA ne može da pomaže firmama koje su zvanično u stečaju a još uvek zapravo rade i proizvode? Za mnoge od njih, ovakav nastup bio bi prilika da stupe u kontakt sa stranim partnerima?

To je nažalost nešto što je u zakonu, to je nešto što je na nivou države, to nije nešto što je SIEPA propisala i to jedna odredba koja stoji- da oni ne mogu da se prijave za dobijanje bespovratnih sredstava, ali zato možda postoji mogućnost da izlažu na nacionalnim štandovima, jer na ovakvim štandovima mogu da izlažu i firme koje još uvek ne izvoze. Kada su u pitanju nacionalni štandovi, SIEPA plaća prostor, izgradnju štanda i ostale propratne marketinške aktivnosti, dok firme same snose troškove puta, smeštaja i špedicije eksponata. Ali, od ove godine, kroz program dodele bespovratnih sredstava  da im olakšamo, tako da mogu da prijave i troškove špedicije eksponata za refundaciju do 50% troškova.

Problem sertifikacije proizvoda na ruskom tržištu je značajan. Koliko i kako vi možete pomoći srbskim firmama da lakše dođu do sertifikata za svoje proizvode?

Svako prođe drugačije. Prošle godine je sa nama izlagala jedna firma, koja je troškove sertifikacije refundirala preko nas. Sertikaciju je radila jedna poznata sertifikaciona kuća. Ipak, oni su imali probelma, a drugi ih pak nemaju. Tako da je to i na firmama, one same moraju da se pripreme. Ono što mi možemo da uradimo je da im finansijski olakšamo sertifikaciju koja nije jeftina. Za sertifikaciju pokrivamo do 50% troškova, odnosno dajemo do 15000 evra. Informaciju uvek mogu da dobiju, zato imamo i koleginicu Anastasiju Jakimovu koja je zadužena za rusko tržište i koja ima sve bitne informacije i preporuke. Mi smo državna agencija, mi ne možemo da sugerišemo da rade preko određene sertifikacione kuće, ono što možemo da uradimo je da im damo spisak kuća koje se time bave, pa da same firme izaberu.

Razgovaramo sa Anastasijom Jakimovom, spoljnim saradnikom u SIEPI, državnoj agenciji za promociju izvoza i strana ulaganja:

Imam rusko poreklo, ali živim u Beogradu, radim u SIEPI kao spoljni konsultant. Firmama iz Srbije mogu da pomognem tako što pružam informacije o izvozu u Carinsku uniju  Rusija, Belorusija, Kazahstan. Pratim sve novine koje se tiču sporazuma i normativa o izvozu. Takođe preko sajmova i saradnje sa relevantnim institucijama. Često mogu da pomognem i u pronalaženju kontakata na ruskom tržištu, što je isto mnogo bitno za srpske kompanije.  Ove godine SIEPA radi 20 sajmova, od čega 6 su u Rusiji. Same firme pokazuju mnogo veliko interesovanje prema ruskom tržištu, zato je bitno da  ga što više obrađujemo i da srpske firme izađu na ovo tržište. Sporazum o slobodnoj trgovini omogućava da to uradimo na još bolji način.

Koliko je potpisivanje usaglašenog dokumenta sa Carinskom Unijom Rusije Belorusije i Kazahstana donelo problema ili olakšica kada je u pitanju izvoz srpske robe?

Izvoz je u svakom slučaju lakši, zato što kada roba stiže na teritoriju carinske unije, granice između ove tri države ne postoje. Napravljen je unificirani spisak izuzetaka iz režima slobodne trgovine za sva ta 3 tržišta. Problema je možda bilo kada je carinska unija tek bila formirana i još uvek nisu bile usklađene sve normativne odredbe.

Gde Vi vidite komparativne prednopsti srbskih firmi?

Kroz svoje aktivnosti, SIEPA je izdvojila nekoliko sektora tojest firmi za koje mi mislimo da mogu biti potencijalno interesantni na ruskom tržištu: građevinarstvo, auto- industrija, prehrambeni sektor.

Takođe, od prošle godine po prvi put smo predstavili 10 najvećih proizvođača na sajmu „Mebel“ u Moskvi i od prošle godine, nameštaj se više ne nalazi na listi izuzetaka iz režima slobodne trgovine, dakle može se uvoziti na teritoriju Carinske Unije bez plaćanja carine. To znači da je srbski nameštaj sada veoma konkurentan na ruskom tržištu, jer je kvalitetan, a jeftiniji je od nameštaja koji je proizveden u Evropi. 

Razgovaramo sa Marijom Vukosavljević, koja je zadužena za odnose sa javnošću u SIEPA-a:

Budući da po četvrti put nastupamo na ovom sajmu, mi smo ove godine dobili i specijalnu nagradu za lojalnog partnera, koja je bila dodeljena prve večeri održavanja sajma, pred svim učesnicima i izlaganjima. U principu, nama to veoma znači i takođe našim kompanijama, jer su priznate kao dobri partneri i učesnici ovog sajma.

Povodom Međunarodnog sajma građevinarstva koji je u aprilu 2012. bio održan u Moskvi, razgovarali smo sa predstavnicima SIEPA-e, državne agencije za promociju izvoza i strana ulaganja, koji su uspešno organizovali predstavljanje 12 srbskih kompanija.

Jovana Vukotić,