Наступ србских фирми на Међународном сајму грађевинарства у Москви

  Због припрема за Светско првенство у фудбалу које ће се одржати 2018.године, Влада Русије је издвојила буџет од 3,8 милијарди долара за финансирање великих инвестиционих пројеката, у које спадају и изградња 13 и реновирање 3 стадиона, изградња и модернизација 7710 км путева и 2023 км железничке пруге, а у свих 13 градова који су предложени за одржавање такмичења  предвиђени су велики инфраструктурни пројекти.

Са преко 150 000 метара квадратних и 104 000 посетилаца из области грађевине и ентеријера, Мосбилд већ 18 година представља најзначајнији догађај овог типа у Русији и земљама региона. Прошле године своје производе и услуге представило је 2472 компанија из 49 земаља, а упркос светској економској кризи, која је погодила и грађевиснку индустрију у Русији, забележен је пораст броја посетилаца од 7%.

Србска државна агенција за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА) по 4. пут организовала је наступ србских предузећа на највећем и најпознатијем сајму из области грађевинске индустрије, у Москви. На националном штанду Србије своје производе и услуге представило је 12 компанија.

Разговарамо са Катарином Момчиловић Матић, саветником за промоцију извоза у СИЕПА:

Сиепа је државна агенција која је основана 2001. године. Помажемо србским предузећима приликом изласка на инострана тржишта а исто тако и страним инвестирторима који желе да улажу у Србију. Имамо сектор за промоцију извоза и сектор за страна улагања. Конкретно што се сајмова тиче, ми смо до сада организовали преко 150 сајмова широм света. На сајму Мосбилд смо већ 4. пут, укупно преко 40 излагача је са нама излагало. Поред сајмова ми се бавимо и другим услугама- пружамо стручне савете фирмама, имамо базу добављача која је стално објављена на сајту. Такође имамо доделу бесповратних средстава, то радимо већ 7.годину заредом и до сада је велики број фирми, преко 1130 предузећа добило ова средства за маркетинчке активности.

Да ли имате повратне информације, тојест да ли се то и како њима вратило?

Њима се то свакако вратило, јер то су углавном маркетиншке активности, као што је самостално учешће на иностраним сајмовима, које они не могу сами да финансирају- тада им СИЕПА рефундира до 50% трошкова. То је сертификација, сви видови сертификације без којих они не могу да извозе. То је такође израда промотивног материјала на страним језицима- и вебсајтова и промотивних брошура. Раније је то било и паковање и дизајн новог производа, али је сада то нешто што спроводи министарство економије. Код нас су остале активности попут организације пословних сусрета и састанака и отварање представништава- што је новина и что радимо од прошле године.

Чули смо и за један горући проблем. Зашто СИЕПА не може да помаже фирмама које су званично у стечају а још увек заправо раде и производе? За многе од њих, овакав наступ био би прилика да ступе у контакт са страним партнерима?

То је нажалост нешто што је у закону, то је нешто што је на нивоу државе, то није нешто што је СИЕПА прописала и то једна одредба која стоји- да они не могу да се пријаве за добијање бесповратних средстава, али зато можда постоји могућност да излажу на националним штандовима, јер на оваквим штандовима могу да излажу и фирме које још увек не извозе. Када су у питању национални штандови, СИЕПА плаћа простор, изградњу штанда и остале пропратне маркетиншке активности, док фирме саме сносе трошкове пута, смештаја и шпедиције експоната. Али, од ове године, кроз програм доделе бесповратних средстава  да им олакшамо, тако да могу да пријаве и трошкове шпедиције експоната за рефундацију до 50% трошкова.

Проблем сертификације производа на руском тржишту је значајан. Колико и како ви можете помоћи србским фирмама да лакше дођу до сертификата за своје производе?

Свако прође другачије. Прошле године је са нама излагала једна фирма, која је трошкове сертификације рефундирала преко нас. Сертикацију је радила једна позната сертификациона кућа. Ипак, они су имали пробелма, а други их пак немају. Тако да је то и на фирмама, оне саме морају да се припреме. Оно што ми можемо да урадимо је да им финансијски олакшамо сертификацију која није јефтина. За сертификацију покривамо до 50% трошкова, односно дајемо до 15000 евра. Информацију увек могу да добију, зато имамо и колегиницу Анастасију Јакимову која је задужена за руско тржиште и која има све битне информације и препоруке. Ми смо државна агенција, ми не можемо да сугеришемо да раде преко одређене сертификационе куће, оно што можемо да урадимо је да им дамо списак кућа које се тиме баве, па да саме фирме изаберу.

Разговарамо са Анастасијом Јакимовом, спољним сарадником у СИЕПИ, државној агенцији за промоцију извоза и страна улагања:

Имам руско порекло, али живим у Београду, радим у СИЕПИ као спољни консултант. Фирмама из Србије могу да помогнем тако што пружам информације о извозу у Царинску унију  Русија, Белорусија, Казахстан. Пратим све новине које се тичу споразума и норматива о извозу. Такође преко сајмова и сарадње са релевантним институцијама. Често могу да помогнем и у проналажењу контаката на руском тржишту, што је исто много битно за српске компаније.  Ове године СИЕПА ради 20 сајмова, од чега 6 су у Русији. Саме фирме показују много велико интересовање према руском тржишту, зато је битно да  га што више обрађујемо и да српске фирме изађу на ово тржиште. Споразум о слободној трговини омогућава да то урадимо на још бољи начин.

Колико је потписивање усаглашеног документа са Царинском Унијом Русије Белорусије и Казахстана донело проблема или олакшица када је у питању извоз српске робе?

Извоз је у сваком случају лакши, зато што када роба стиже на територију царинске уније, границе између ове три државе не постоје. Направљен је унифицирани списак изузетака из режима слободне трговине за сва та 3 тржишта. Проблема је можда било када је царинска унија тек била формирана и још увек нису биле усклађене све нормативне одредбе.

Где Ви видите компаративне преднопсти србских фирми?

Кроз своје активности, СИЕПА је издвојила неколико сектора тојест фирми за које ми мислимо да могу бити потенцијално интересантни на руском тржишту: грађевинарство, ауто- индустрија, прехрамбени сектор.

Такође, од прошле године по први пут смо представили 10 највећих произвођача на сајму „Мебел“ у Москви и од прошле године, намештај се више не налази на листи изузетака из режима слободне трговине, дакле може се увозити на територију Царинске Уније без плаћања царине. То значи да је србски намештај сада веома конкурентан на руском тржишту, јер је квалитетан, а јефтинији је од намештаја који је произведен у Европи. 

Разговарамо са Маријом Вукосављевић, која је задужена за односе са јавношћу у СИЕПА-а:

Будући да по четврти пут наступамо на овом сајму, ми смо ове године добили и специјалну награду за лојалног партнера, која је била додељена прве вечери одржавања сајма, пред свим учесницима и излагањима. У принципу, нама то веома значи и такође нашим компанијама, јер су признате као добри партнери и учесници овог сајма.

Поводом Међународног сајма грађевинарства који је у априлу 2012. био одржан у Москви, разговарали смо са представницима СИЕПА-е, државне агенције за промоцију извоза и страна улагања, који су успешно организовали представљање 12 србских компанија.

Јована Вукотић,