Polovina zaposlenih u strahu od otkaza

Svaki drugi zaposleni u Srbiji svakodnevno na posao odlazi kao da mu je to poslednji radni dan, piše „Politika”. Kako pokazuju rezultati agencije „TNS Medijum Galup”, samo trećina onih koji su u radnom odnosu ne brine da će već sutradan završiti na ulici. Zbog otkaza, više od Srba strahuju, jedino državljani Kameruna, dok je radno mesto najsigurnije u Norveškoj, Nemačkoj, Švedskoj i Maleziji. Na pitanje da li postoje šanse da ostanete bez posla, čak 47 odsto ispitanika u našoj zemlji odgovorilo je pozitivno. Osim nesigurnosti u vezi sa sadašnjim radnim mestom, u našoj zemlji nije retka ni neverica u brzinu i lakoću pronalaženja novog posla. „TNS Medijum Galup” je sredinom novembra prošle godine ispitao 1.005 punoletnih građana Srbije. Isto istraživanje sprovedeno je u još 60 zemalja sveta, a ukupno je ispitano više od 50.000 ljudi. Iako alarmantni, ovakvi rezultati nisu iznenađenje za psihologe koji se bave radnim pravom.

Kako ističu, iz iskustva znaju da je radnička klasa u Srbiji prilično depresivna kada je reč o sigurnosti posla. Najosetljivije su, kažu, one generacije zaposlenih koje dolaze iz drugačijeg socijalnog miljea.

Pre samo nekoliko decenija, sigurnost zaposlenja se podrazumevala, tako da su ljudi koji su sada u srednjim godinama u prilično nezavidnoj poziciji. Između ostalog i zbog toga što su svesni da su im šanse da se ponovo negde uhlebe vrlo male.

Prema rečima Svetlane Milanović, predsednice Sektora za psihologiju rada Društva psihologa, to što neko dobro radi svoj posao ne znači da će uspeti da sačuva svoje radno mesto.

„Iskustva su takva da zaposleni, čak i ako daju svoj maksimum, ne misle da će biti nagrađeni ili da će dobiti unapređenje, već se uglavnom nadaju otkazu. Svakodnevno sa takvim mislim većina nas odlazi na posao. Tranzicija je glavni krivac za to”, uverena je sagovornica „Politike”.

Na pitanje zašto se radnici iz susednih zemalja, koje takođe prolaze kroz slične procese promena, manje plaše otkaza nego Srbi, Svetlana Milanović odgovara da mi živimo u zemlji sa mnogo složenijim ekonomskim i političkim problemima nego naši susedi.

„Strah od otkaza u velikoj meri prisutan je čak i kod onih zanimanja koja nedostaju na tržištu rada. S obzirom na to da radim u Institutu ´Vinča´, za mene je bilo veliko iznenađenje kada su radnici prilikom jednog istraživanja u najvećoj meri odgovorili da se osećaju nesigurnim. Iako ima malo radiologa na tržištu, oni su se bojali otkaza”, istakla je Milanovićeva.

Ona napominje da strah uz koji svakodnevno obavljamo radne dužnosti nije kataklizmatičan i da smo se mi već saživeli sa tim osećanjem. Međutim, to ne znači da to ne ostavlja posledice na radnike.

Slavica Savić, sekretar Veća Saveza samostalnih i nezavisnih sindikata Srbije, ističe da je najveći problem to što u firmama ne postoje opšti kolektivni ugovori koji štite radnike.

Ona iz svog iskustva ističe da za posao najviše strahuju zaposleni u tek privatizovanim preduzećima. Savićeva dodaje da su odmah iza njih radnici privatnih preduzeća, u kojima ne postoje ni sindikati.

Kako kaže, oni su prinuđeni da rade prekovremeno, trpe i ćute, jer ne smeju da traže pomoć sindikata, prenosi „Politika”.