Половина запослених у страху од отказа
Сваки други запослени у Србији свакодневно на посао одлази као да му је то последњи радни дан, пише „Политика”. Како показују резултати агенције „ТНС Медијум Галуп”, само трећина оних који су у радном односу не брине да ће већ сутрадан завршити на улици. Због отказа, више од Срба страхују, једино држављани Камеруна, док је радно место најсигурније у Норвешкој, Немачкој, Шведској и Малезији. На питање да ли постоје шансе да останете без посла, чак 47 одсто испитаника у нашој земљи одговорило је позитивно. Осим несигурности у вези са садашњим радним местом, у нашој земљи није ретка ни неверица у брзину и лакоћу проналажења новог посла. „ТНС Медијум Галуп” је средином новембра прошле године испитао 1.005 пунолетних грађана Србије. Исто истраживање спроведено је у још 60 земаља света, а укупно је испитано више од 50.000 људи. Иако алармантни, овакви резултати нису изненађење за психологе који се баве радним правом.
Како истичу, из искуства знају да је радничка класа у Србији прилично депресивна када је реч о сигурности посла. Најосетљивије су, кажу, оне генерације запослених које долазе из другачијег социјалног миљеа.
Пре само неколико деценија, сигурност запослења се подразумевала, тако да су људи који су сада у средњим годинама у прилично незавидној позицији. Између осталог и због тога што су свесни да су им шансе да се поново негде ухлебе врло мале.
Према речима Светлане Милановић, председнице Сектора за психологију рада Друштва психолога, то што неко добро ради свој посао не значи да ће успети да сачува своје радно место.
„Искуства су таква да запослени, чак и ако дају свој максимум, не мисле да ће бити награђени или да ће добити унапређење, већ се углавном надају отказу. Свакодневно са таквим мислим већина нас одлази на посао. Транзиција је главни кривац за то”, уверена је саговорница „Политике”.
На питање зашто се радници из суседних земаља, које такође пролазе кроз сличне процесе промена, мање плаше отказа него Срби, Светлана Милановић одговара да ми живимо у земљи са много сложенијим економским и политичким проблемима него наши суседи.
„Страх од отказа у великој мери присутан је чак и код оних занимања која недостају на тржишту рада. С обзиром на то да радим у Институту ´Винча´, за мене је било велико изненађење када су радници приликом једног истраживања у највећој мери одговорили да се осећају несигурним. Иако има мало радиолога на тржишту, они су се бојали отказа”, истакла је Милановићева.
Она напомиње да страх уз који свакодневно обављамо радне дужности није катаклизматичан и да смо се ми већ саживели са тим осећањем. Међутим, то не значи да то не оставља последице на раднике.
Славица Савић, секретар Већа Савеза самосталних и независних синдиката Србије, истиче да је највећи проблем то што у фирмама не постоје општи колективни уговори који штите раднике.
Она из свог искуства истиче да за посао највише страхују запослени у тек приватизованим предузећима. Савићева додаје да су одмах иза њих радници приватних предузећа, у којима не постоје ни синдикати.
Како каже, они су принуђени да раде прековремено, трпе и ћуте, јер не смеју да траже помоћ синдиката, преноси „Политика”.
- Извор
- Мондо
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















