Legiji neće sabirati kazne

Milorad Ulemek do sada je u tri procesa prvostepeno osuđen na 95 godina zatvora, ali po zakonu na robiji ne može da ostane duže od 40 godina.

U srpskom pravosuđu nema sabiranja kazni, kao u američkom, što znači da će Milorad Ulemek Legija odsedeti najviše 40 godina u zatvoru, bez obzira na koliko ukupno godina robije bude osuđen u četiri različita procesa koja se protiv njega vode. Legija, koji je prvi optuženi u sva četiri postupka (za četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali, ubistvo Ivana Stambolića, ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića i seriju mafijaških ubistava i otmica), do sada je prvostepeno osuđen na 95 godina zatvora. U zatvoru, ipak ne može ostati duže od 40 godina, sve i kad bi hteo.

Ulemek će ostati u pritvoru u Okružnom zatvoru u Beogradu sve dok sve presude protiv njega ne postanu pravosnažne, a to može potrajati još nekoliko godina. Već sada se zna da će zatvorsku kaznu izdržavati u novom, posebnom odeljenju zatvora Zabela u Požarevcu, namenjenom za osuđenike u predmetima organizovanog kriminala. Vreme provedeno u pritvoru uračunava mu se u kaznu.

U Srbiji nije moguće biti osuđen na hiljadu godina zatvora ili na 15 doživotnih robija, kao što se dešava u Americi i Engleskoj. Bez obzira na broj i težinu zločina, jedan optuženi u Srbiji ne može biti osuđen na više od 40 godina zatvora.

Ulemekova situacija je specifična i jedinstvena u našoj sudskoj praksi. U beogradskom pravosuđu kažu da takav slučaj još nisu imali. Naglašavaju da mediji ne mogu Ulemeka nazivati osuđenikom niti ubicom dok presude ne budu pravnosnažne. Do tada on i dalje ima status optuženog, jer postoji mogućnost da se prvostepene odluke ukinu ili preinače. Za zločin na Ibarskoj magistrali Ulemek je na trećem prvostepenom suđenju osuđen na 15 godina zatvora, drugostepeni sud potvrdio mu je kaznu od 40 godina zatvora za ubistvo Ivana Stambolića, a Specijalni sud osudio ga je prekjuče na 40 godina za ubistvo premijera Đinđića. Sudi mu se još i za ubistva i otmice članova „zemunskog klana”, za koje je takođe zaprećena kazna od 40 godina zatvora.

Nema sabiranja

Sabiranje kazni u našem pravu ne postoji. Stručnjaci iz pravosuđa su za čitaoce „Politike” detaljno objasnili mehanizam utvrđivanja jedinstvene kazne zatvora u ovakvim slučajevima, gde dva i dva nikada nisu četiri.

Kada je Ulemek u pitanju, prosta računica izgledala bi ovako: 15 + 40 + 40 + ? = 40.

Kada je neki kriminalac osuđen u više procesa na nekoliko različitih vremenskih kazni, Vrhovni sud je taj koji u posebnom postupku utvrđuje jedinstvenu kaznu koju će osuđenik izdržati. Tom se postupku ne pristupa dok sve presude ne postanu pravosnažne. U slučaju Milorada Ulemeka Legije još ni jedna kazna nije pravosnažna, ali se već sada može pretpostaviti da bi on mogao da bude osuđen na ukupno 40 godina zatvora. Spajanje kazni, inače, vrši krivično vanraspravno veće Okružnog suda. Okrivljeni na tu odluku ima pravo žalbe, tako da o konačnoj jedinstvenoj osudi odlučuje Vrhovni sud.

Kako se u srpskom pravosuđu vrši spajanje kazni, pitali smo stručnjake koji se time bave u praksi.

– U svetu se primenjuju tri različita pravila o odmeravanju kazne za krivična dela u sticaju. Prvi se zove sistem kumulacije (sabiranja), jer se jedinstvena kazna utvrđuje prostim sabiranjem svih pojedinačno odmerenih kazni (recimo 40+40+15=95). Drugi je sistem apsorpcije (upijanja), jer se kao jedinstvena kazna izriče ona koja je najteža od svih pojedinačno utvrđenih kazni (40+40+15=40), a treći je sistem asperacije – najteža od utvrđenih kazni se povećava, ali tako da ne dostigne zbir pojedinačno utvrđenih kazni (40+40+15=od 41 do 94). Kod nas se primenjuje samo sistem apsorpcije. Sabiranja nema – objašnjava naš sagovornik.

Opasnost od bekstva

Mnogi su ovih dana javno govorili da ne veruju da će nekadašnji komandant „crvenih beretki” i bivši ratnik Legije stranaca ostati u zatvoru do 2. maja 2044. godine i izrazili bojazan da će pobeći uz logističku podršku svojih ljudi. Dan uoči izricanja presude, jedan tabloid je na naslovnoj strani objavio vest da se brava na vratima Ulemekove ćelije u Centralnom zatvoru navodno pokvarila, pa je on sam izašao u hodnik i rekao stražarima: „Popravite ovo. Ubi me promaja!”.

Nadležni u Okružnom zatvoru u Beogradu i Ministarstvu pravde uveravaće možda ovih dana javnost da bekstvo iz čuvenog CZ-a nije moguće, mada je jedan pritvorenik pre dve godine dokazao da je i to moguće, a sam Legija je sudijama i čitavoj javnosti u svojoj završnoj reči poručio da ne postoji zatvor iz koga se ne može pobeći. Ali, „neću da bežim”, rekao je tad.

Javnost zna da se od Milorada Ulemeka mogu očekivati potpuno neočekivane stvari. Ko je očekivao da će se on 2. maja 2004. godine sam predati kada su svi mislili da je negde daleko i da ga srpske optuženičke klupe i zatvorske ćelije nikada neće videti.

Milorad Ulemek rođen je 15. marta 1968. godine. Sada ima 39 godina. U kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 2. maja 2004. godine. Ako bi odležao 40 godina, izašao bi na slobodu 2044. u 76. godini. Zakon predviđa mogućnost uslovnog otpusta iz zatvora posle polovine izdržane kazne, u ovom slučaju posle 20 godina, dakle 2024. godine.

Sve su ovo samo računice i pretpostavke, možda i preuranjene, jer presude još nisu pravnosnažne, a tu su i vanredni pravni lekovi. Konačnu odluku o krivici i kazni Milorada Ulemeka doneće Vrhovni sud Srbije.

Petrović čestitao sudijama na hrabrosti

Ministar pravde Dušan Petrović odao je juče priznanje sudskom veću Posebnog odeljenja Okružnog suda i sudiji Nati Mesarović „na pokazanoj hrabrosti za suđenje na osnovu savesti”.

Donošenjem presude za ubistvo premijera Zorana Đinđića, Srbija je dobila potvrdu da je u ovoj zemlji moguće da sudije, i u najtežim krivičnim postupcima, sude na osnovu zakona i po sopstvenoj savesti, rekao je novi ministar na konferenciji u zgradi Vlade Srbije.

On je istakao da ga presuda okrivljenima za ubistvo premijera učvršćuje u uverenju da će Srbija u dogledno vreme dobiti snažno pravosuđe.

Komentarišući izjavu Milorada Ulemeka da se može pobeći iz svakog zatvora, Petrović je rekao da je po pitanju bezbednosti u zatvorima stanje redovno, kao i da tu ne očekuje probleme.

LDP najavljuje krivične prijave

Liberalno-demokratska partija podneće krivične prijave protiv premijera Vojislava Koštunice i njegovih saradnika ako Specijalno tužilaštvo ne bude pokrenulo postupak za utvrđivanje političke pozadine ubistva Zorana Đinđića.

Na konferenciji za novinare, lider LDP-a Čedomir Jovanović najavio je da će pravni zastupnici te partije razgovarati sa specijalnim tužiocem Slobodanom Radovanovićem i izrazio očekivanje da će on pokrenuti taj postupak.

LDP neće pristati da slučaj ubistva Đinđića ostane završen izricanjem presuda ubicama, naveo je Jovanović.

Ako Radovanović ne pokrene postupak, LDP će podneti krivične prijave protiv Koštunice, tadašnjeg načelnika Generalštaba VJ Nebojše Pavkovića i šefa vojne službe bezbednosti Aca Tomića zbog toga što nisu reagovali u skladu sa zakonom na oružanu pobunu Jedinice za specijalne operacije (JSO) 2001. godine.

Jovanović je najavio da će se druga prijava odnositi na prikrivanje okolnosti pod kojima se predao bivši komandant JSO Milorad Ulemek, osuđen na 40 godina zatvora za organizovanje ubistva Đinđića, kao i zbog toga što nije istraženo gde se skrivao i ko mu je u tome pomagao.

Ta krivična prijava takođe bi obuhvatila Koštunicu, tadašnje ministre policije i pravde Dragana Jočića i Zorana Stojkovića, šefa kabineta premijera Aleksandra Nikitovića i direktora Radio-televizije Srbije Aleksandra Tijanića.