Легији неће сабирати казне

Милорад Улемек до сада је у три процеса првостепено осуђен на 95 година затвора, али по закону на робији не може да остане дуже од 40 година.

У српском правосуђу нема сабирања казни, као у америчком, што значи да ће Милорад Улемек Легија одседети највише 40 година у затвору, без обзира на колико укупно година робије буде осуђен у четири различита процеса која се против њега воде. Легија, који је први оптужени у сва четири поступка (за четвороструко убиство на Ибарској магистрали, убиство Ивана Стамболића, убиство српског премијера Зорана Ђинђића и серију мафијашких убистава и отмица), до сада је првостепено осуђен на 95 година затвора. У затвору, ипак не може остати дуже од 40 година, све и кад би хтео.

Улемек ће остати у притвору у Окружном затвору у Београду све док све пресуде против њега не постану правоснажне, а то може потрајати још неколико година. Већ сада се зна да ће затворску казну издржавати у новом, посебном одељењу затвора Забела у Пожаревцу, намењеном за осуђенике у предметима организованог криминала. Време проведено у притвору урачунава му се у казну.

У Србији није могуће бити осуђен на хиљаду година затвора или на 15 доживотних робија, као што се дешава у Америци и Енглеској. Без обзира на број и тежину злочина, један оптужени у Србији не може бити осуђен на више од 40 година затвора.

Улемекова ситуација је специфична и јединствена у нашој судској пракси. У београдском правосуђу кажу да такав случај још нису имали. Наглашавају да медији не могу Улемека називати осуђеником нити убицом док пресуде не буду правноснажне. До тада он и даље има статус оптуженог, јер постоји могућност да се првостепене одлуке укину или преиначе. За злочин на Ибарској магистрали Улемек је на трећем првостепеном суђењу осуђен на 15 година затвора, другостепени суд потврдио му је казну од 40 година затвора за убиство Ивана Стамболића, а Специјални суд осудио га је прекјуче на 40 година за убиство премијера Ђинђића. Суди му се још и за убиства и отмице чланова „земунског клана”, за које је такође запрећена казна од 40 година затвора.

Нема сабирања

Сабирање казни у нашем праву не постоји. Стручњаци из правосуђа су за читаоце „Политике” детаљно објаснили механизам утврђивања јединствене казне затвора у оваквим случајевима, где два и два никада нису четири.

Када је Улемек у питању, проста рачуница изгледала би овако: 15 + 40 + 40 + ? = 40.

Када је неки криминалац осуђен у више процеса на неколико различитих временских казни, Врховни суд је тај који у посебном поступку утврђује јединствену казну коју ће осуђеник издржати. Том се поступку не приступа док све пресуде не постану правоснажне. У случају Милорада Улемека Легије још ни једна казна није правоснажна, али се већ сада може претпоставити да би он могао да буде осуђен на укупно 40 година затвора. Спајање казни, иначе, врши кривично ванрасправно веће Окружног суда. Окривљени на ту одлуку има право жалбе, тако да о коначној јединственој осуди одлучује Врховни суд.

Како се у српском правосуђу врши спајање казни, питали смо стручњаке који се тиме баве у пракси.

– У свету се примењују три различита правила о одмеравању казне за кривична дела у стицају. Први се зове систем кумулације (сабирања), јер се јединствена казна утврђује простим сабирањем свих појединачно одмерених казни (рецимо 40+40+15=95). Други је систем апсорпције (упијања), јер се као јединствена казна изриче она која је најтежа од свих појединачно утврђених казни (40+40+15=40), а трећи је систем асперације – најтежа од утврђених казни се повећава, али тако да не достигне збир појединачно утврђених казни (40+40+15=од 41 до 94). Код нас се примењује само систем апсорпције. Сабирања нема – објашњава наш саговорник.

Опасност од бекства

Многи су ових дана јавно говорили да не верују да ће некадашњи командант „црвених беретки” и бивши ратник Легије странаца остати у затвору до 2. маја 2044. године и изразили бојазан да ће побећи уз логистичку подршку својих људи. Дан уочи изрицања пресуде, један таблоид је на насловној страни објавио вест да се брава на вратима Улемекове ћелије у Централном затвору наводно покварила, па је он сам изашао у ходник и рекао стражарима: „Поправите ово. Уби ме промаја!”.

Надлежни у Окружном затвору у Београду и Министарству правде увераваће можда ових дана јавност да бекство из чувеног ЦЗ-а није могуће, мада је један притвореник пре две године доказао да је и то могуће, а сам Легија је судијама и читавој јавности у својој завршној речи поручио да не постоји затвор из кога се не може побећи. Али, „нећу да бежим”, рекао је тад.

Јавност зна да се од Милорада Улемека могу очекивати потпуно неочекиване ствари. Ко је очекивао да ће се он 2. маја 2004. године сам предати када су сви мислили да је негде далеко и да га српске оптуженичке клупе и затворске ћелије никада неће видети.

Милорад Улемек рођен је 15. марта 1968. године. Сада има 39 година. У казну му се урачунава време проведено у притвору од 2. маја 2004. године. Ако би одлежао 40 година, изашао би на слободу 2044. у 76. години. Закон предвиђа могућност условног отпуста из затвора после половине издржане казне, у овом случају после 20 година, дакле 2024. године.

Све су ово само рачунице и претпоставке, можда и преурањене, јер пресуде још нису правноснажне, а ту су и ванредни правни лекови. Коначну одлуку о кривици и казни Милорада Улемека донеће Врховни суд Србије.

Петровић честитао судијама на храбрости

Министар правде Душан Петровић одао је јуче признање судском већу Посебног одељења Окружног суда и судији Нати Месаровић „на показаној храбрости за суђење на основу савести”.

Доношењем пресуде за убиство премијера Зорана Ђинђића, Србија је добила потврду да је у овој земљи могуће да судије, и у најтежим кривичним поступцима, суде на основу закона и по сопственој савести, рекао је нови министар на конференцији у згради Владе Србије.

Он је истакао да га пресуда окривљенима за убиство премијера учвршћује у уверењу да ће Србија у догледно време добити снажно правосуђе.

Коментаришући изјаву Милорада Улемека да се може побећи из сваког затвора, Петровић је рекао да је по питању безбедности у затворима стање редовно, као и да ту не очекује проблеме.

ЛДП најављује кривичне пријаве

Либерално-демократска партија поднеће кривичне пријаве против премијера Војислава Коштунице и његових сарадника ако Специјално тужилаштво не буде покренуло поступак за утврђивање политичке позадине убиства Зорана Ђинђића.

На конференцији за новинаре, лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић најавио је да ће правни заступници те партије разговарати са специјалним тужиоцем Слободаном Радовановићем и изразио очекивање да ће он покренути тај поступак.

ЛДП неће пристати да случај убиства Ђинђића остане завршен изрицањем пресуда убицама, навео је Јовановић.

Ако Радовановић не покрене поступак, ЛДП ће поднети кривичне пријаве против Коштунице, тадашњег начелника Генералштаба ВЈ Небојше Павковића и шефа војне службе безбедности Аца Томића због тога што нису реаговали у складу са законом на оружану побуну Јединице за специјалне операције (ЈСО) 2001. године.

Јовановић је најавио да ће се друга пријава односити на прикривање околности под којима се предао бивши командант ЈСО Милорад Улемек, осуђен на 40 година затвора за организовање убиства Ђинђића, као и због тога што није истражено где се скривао и ко му је у томе помагао.

Та кривична пријава такође би обухватила Коштуницу, тадашње министре полиције и правде Драгана Јочића и Зорана Стојковића, шефа кабинета премијера Александра Никитовића и директора Радио-телевизије Србије Александра Тијанића.