Sećanje na Eduarda Hila

U Peterburgu u noći između 3. i 4. juna u 78. godini preminuo je ruski umetnik koga su u svetu zvali mister Trolo-lo: Eduard Hil, jedan od najpopularnijih estradnih pevača sovjetskog doba.

U životu Eduarda Hila bilo je svega: i dugih godina uspeha i potpunog zaborava, i na kraju puta neočekivana svetska slava. Takvoj sudbini se verovatno može pozavideti. Posebno onoj eksploziji popularnosti koja se desila 2010. godine, kada je jedan od pevačevih spotova dospeo na Internet. On je nadahnuto poveo melodiju u kojoj nije bilo ni jedne reči, a naziv je zvučao ovako: Drago mi je što se vraćam kući. Ina Interenetu u SAD i Evropi ovaj snimak je sakupio milione pogodaka i po pupularnosti istisnuo je čak video američkog predsednika Baraka Obame. Značke, šolje i maice sa likom pevača bile su popularna roba u britanskim internet-prodavnicama. I naravno, obožavaoci su podražvali Hila, ponekad parodirali, pravili od pesme animirane spotove. Na Fejsbuku obožavaoci su napravili grupu u koju je stupilo preko 14 000 ljudi. Tada su ga i prozvali mister Trololo.

Sam Eduard Hil saznao je za svoj trijumf mal te ne poslednji – od unuka. I sa izvesnim čuđenjem se sećao tada sumanute popularnosti pesme od pre 40 godina.

Ona je bila moja vizit-karta 60-ih. Zamislite, nisam pevao uspavanku, nisam pevao marš, već takvu pesmu bez i jedne reči u trajanju od dve i po minute. Nisam je pevao već jedno 5 godina. Mislim da mi sama sudbina ukazuje da treba da joj se vratim.

Pesma Drago mi je što se vraćam kući kompozicija je Arkadija Ostrovskog, koja je veoma dobro izrazila karakter talenta Eduarda Hila – umetnika koji je nosio svetlu energetiku, optimizam, bodrost. Njegov repertoar sovjetskih vremena bio je takav. Ali ta vremena su završena, i Eduard Hil zajedno sa svojim pesmama, činilo se, nestao je zauvek sa estrade i iz etra. Bivši idol miliona morao je da otputuje da radi u inostranstvo. I tu je koristila škola koju je pevač stekao u rodnom Peterburgu: on je prešao na drugi repertoar, počeo je da peva ruske romanse u pariskom kabareu Rasputin. Tako je bilo tri godine, više Eduard Hil nije izdržao, osećao je nostalgiju za Rusijom. Vratio se kući, odlično shvatajući da nema perspektive. On nije ni mogao da pretpostavi da će o njemu pisati kao o čoveku koji je izazvao bum na Internetu, i da će mu se otvoriti nove mogućnosti za nastavak umetničke karijere.

Do nedavno poklonici su verovali da će biti organizovana svetska turneja Eduarda Hila, jer, bez ozbira na godine, on je nastupao i bio je u dobroj formi. Ali sudbina je opet odredila drugačije.