Sport, politika, emocije, ambicije

Već vrlo skoro, osmog juna, započinje fudblasko prvenstvu Evro-2012, koje će se održati u dve zemlje paralelno: u Poljskoj i u Ukrajini. Da podsetimo da su reprezentacije Rusije i Poljske dospele u istu grupu zajedno sa Češkom i Grčkom.

Prvi meč ruske reprezentacije sa češkim timom igraće se na dan otvaranja prvenstva u Vroclavu, a susret reprezentacija Rusije i Poljske igraće se u Varšavi 12. juna, upravo na nacionalni praznik naše zemlje.

Prilično često mogu da se čuju razmišljanja o tome da je sport van politike i da nikako ne treba politizovati sportske događaje, tim pre najvišeg ranga. Verovatno bi to bilo divno, ali koliko je realno? – pitali smo uglednog ruskog politikologa Alekseja Makarkina.

Hajde da kažemo tako: sport van politike je naravno ideal! Ali onaj ideal koji teško da može da bude realizovan, ako ćemo ozbiljno. Kao prvo, održavanje sportskih takmičenja visokog novoa za bilo koju zemlju je mogućnost za samopotvrđivanje. Političari teže da se identifikuju sa sportskim pobedama. I tu postoje rizici, zato što se u sportu često dešava da timovi favoriti trpe poraz, a neko od autsajdera iznanada izbija napred! U tom slučaju ambicije ne samo običnih navijača, već i visokih političara, čije nade su bile prevarene, oštećene, bujica negativnih emocija, a sprot često priređuje iznenađnja, sa tim treba računati. To kao prvo.

Kao drugo, oko sporta često se odvijaju najneočekivanije političke borbe. Primer Ukrajine vrlo je indikativan: mnogi zapadni lideri su zatražili od Kijeva da pusti iz zatvora bivšeg premijera ove zemlje Juliju Timošenko. Naišavši na odbijanje, oni su pozvali UEFA da premesti mečeve evropskog prvenstva sa teritorije Ukrajine u drugu evropsku zemlju, mada tehnički to je već bilo nemoguće. Uz to, rukovodioci UEFA su vrlo mudro, kako se meni čini, rešili da ne stvaraju slične prilično opasne presedane sa dalekosežnim posledicama. Jer uvek se mogu naći neke političke primedbe prema bilo kome, iz najrazličitijih razloga.

Postoji još jedna komponenta, pre javna, ali takođe sa političkim usmerenjem – nastavlja Aleksej Makarkin. Ona je vezana sa odnosima između pojedinih zemalja i naroda. Ako se govori konkretno o odnosima Rusije i Poljske, sada se na državnom nivou oni razvijaju pozitivno, ne tako kako je bilo još pre nekoliko godina.

Ali unutar poljskog društva postoji, rekao bih, aktivna manjina koja optužuje Rusiju za sve smrtne grehove i živi u prethodnim stereotipima. Očigledno sa ove strane mogu se očekivati neki neprijatni politički ekscesi protiv ruskih sportista ili navijača, posebno 12. juna na naš nacionalni praznik – Dan Rusije. Jer on se podudara sa danom prvog susreta reprezentacija Poljske i Rusije.

Možda neko od aktivne manjine poljskog društva poželi da uprvo na taj dan izrazi svoje političke ambicije? To se ne sme isključiti, ali biće mi drago ako grešim! Uz to znamo da je poljska strana dala prilično ozbiljne garancije bezbednosti svim gostima prvenstva, ne samo Rusima.

U Poljskoj je učinjeno, čini se, apsolutno sve da Evro-2012. bude radostan, izuzetan, nezaboravan praznik velikog evropskog fudbala.